Књиге Макавејске

15 of 20
41. Због тога je град услед ишчекивања у метежу, и испуњује се масама, и већ више пута je у
опасности да буде разграбљен."
42. Тада цар (Филопатор), у свему као (тирании) Фаларид, испунивши се безумља, и не
сматрајући за ишта настале у њему душевне промене за заштиту (έπισκοπήν) Јудејаца, закле се
неостваривом заклетвом, одредивши да их неодложно пошаље у пакао здробљене ногама и
стопама зверова (= слонова);
43. И да ће војним походом на Јудеју брзо је сравнити са земљом огњем и копљем, а њихов
неприступни (άβατον) за нас Храм да ћe одмах огњем оборити (= сажећи), и учинити га за сва
времена пустим за оне који тамо приносе жртве.
44. Тада пријатељи и сродници (цареви) отидоше радосни и уверени, а заповедише да војне
снаге чувају најважнија места града.
45. А начелник слонова доведе звери скоро да кажемо до стања помахниталости напајањем
миришљавим вином мешаним с тамјаном, и (уз то још) опремљене страшним оруђима.
46. У зору, док град већ беше испуњен неизбројивим масама према Хиподрому, он уђе у двор
(царев) подсећајући цара на предстојеће.
47. Α овај, испунивши свој безбожии разум великим гњевом, са свом снагом јурну за зверовима
желећи непопустљивим срцем и зеницама (сопствених) очију да види болну и несрећну пропаст
унапред осуђених (Јудејаца).
48. И док слонови и пратеће наоружане снаге излажаху на капију, Јудејци, видећи прашину од
кретања масе и чувши потмули топот те гужве,
49. Сматрајући да им je то последњи тренутак живота и крај најнесрећнијег очекивања,
ударише у тужни плач и вапаје, и љубљаху једни друге грлећи се са сродницима и падајући им на
рамена: родитељи деци и мајке кћерима; друге пак жене имаху новорођену децу на дојкама која
сисаху последње млеко.
50. Па онда, сећајући се бивалих им и раније заштита с Неба, падоше сви заједно ничице на
земљу, и децу одвојивши од дојки,
2. Мак. 8,19
51. Завапише гласом веома великим, преклињући Господара сваке силе да им се Својом
појавом (µετ επιφανείας) смилује, јер се већ налазе пред вратима ада.
2. Мак. 3,24
6 Молитва свештеника Елеазара. Бог шаље анђеле да казне гонитеље. Промена царевог
расположења према Јеврејима, и опраштање. Народ Божији слави Бога и празнује празник
избављења
1. А неки Елеазар, муж знаменит, од свештеника из унутрашњости земље, већ достигао у
старачки узраст и украшен сваком врлином у животу, зауставивши старије око себе да призивају
Светога Бога, помоли се овако:
2. Мак. 6,18
2. „Царе Великомоћни (Μεγαλοκράτωρ = Великодржни), Свевишњи, Сведржитељу Боже, Који
сву твар управљаш милосрђем,
2. Мак. 1,24-27
3. Погледај на семе Аврамово, на децу освећенога Јакова, на народ освећенога удела Твога,
туђинца у туђој земљи, неправедно погубљаваног, Оче!
1. Мојс. 15, 4-6; 5. Mojс. 32,8-9