Књиге Макавејске

28 of 38
шесто, а све остале нагнаше у бекство.
12. Већина пак од њих рањени, наги се спасоше; и сам Лисије срамно бежећи, спасе се.
13. Међутим, не будући неразуман и расправљајући сам са собом о поразу који му се догодио, и
схвативши да су Јудејци непобедиви, јер се на њиховој страни борио Свемогући Бог (του δυναµένου
Θεοϋ = Бог Свесилни),
14. Посла изасланике и убеди их на измирење у свему што je праведно, jep ћe и цара убедити на
обавезу да им буде пријатељ.
15. A Макавејац се сагласи у свему што је Лисије тражио бринући о (општој) користи. Све пак
што Макавејац писмено предаде Лисију, цар je одобрио.
16. А беху написане од стране Лисија посланице Јудејима, које имађаху овај садржај: „Лисије,
народу (τω πλήθει) Јудејском - да се радује!
17. Јован и Авесалом које ви посласте, пошто (нам) предадоше написану поруку (χρηµατισµόν =
званични акт), тражаху оно што je у њој написано.
18. Оно пак што требаше да се и цару поднесе, то сам (му) јасно изложио, и оно што je било
прихватљиво, то je и одобрио.
19. Ако, дакле, одржите наклоност према стварима (државе), настојаћу и надаље да допринесем
вашем добру.
20. А што се тиче овога и појединости, наредио сам вашима и мојима да са вама преговарају.
21. Будите здрави! Године сто четрдесет осме*, двадесет четвртог Диоскоринтија (месеца)."
22. А царева посланица садржаваше ово:
„Цар Антиох (V Евпатор) брату Лисију - да се радује!
* 164 год. пpe. Христа
23. Када је отац наш прешао међу богове (=умро), хотећи да поданици царства буду спокојни и
да се баве својим пословима,
24. Чувши за Јудејце да нису пристали на очеву намеру да пређу на јелинске обичаје, него више
желе свој начин живљења (άγωγήν) и зато траже да им се дозволи оно што je по њиховом Закону;
25. Желећи, дакле, да и тај народ буде изван немира, одређујемо да им се Храм васпостави, и да
живе (πολιτενεσθαί) по обичајима својих предака.
26. Добро ћеш, дакле, учинити ако им пошаљеш изасланике и пружиш им десницу (мира), да
они, видећи нашу добру вољу, буду расположени и задовољно да живе (διαγίνωνται) по својим
схватањима."
27. А царева посланица народу (Јудејском) беше оваква:
„Цар Антиох (IV Епифан) скупштини старешина Јудеја и осталим Јудејцима - да се радују!
28. Ако сте здрави, биће како желимо, јер и ми смо здрави.
29. Обавестио нас је Менелај да хоћете да се вратите (својим кућама) и бавите се својим
пословима.
30. Онима који се поврате до тридесетога Ксантика (месеца), даће се десница (= одобрења) и
слобода кретања;
31. Да Јудејци употребљавају своја јела и своје Законе, као што су и раније, и нико од њих неће
ни на који начин бити узнемираван због онога што су не знајући учинили.
32. А послах и Менелаја који ћe вас уверити (у ово).
33. Будите здрави! Године сто четрдесет осме*, Ксантика петнаестога."