Књиге Макавејске

35 of 46
33. Народу Јудејском, пријатељима нашим, који чувају правични однос према нама, одлучисмо
да учинимо добро због њихове према нама наклонисти.
34. Потврђујемо им, дакле, границе Јудеје и три области: Аферему (= Јефрем) и Лиду и Ратамин
(= Ариматеју), придодате Јудеји од Самарије, и сва места која им припадају - свима који приносе
жртве у Јерусалиму, уместо царских (пореза) којe је ранијe добијао цар од њих сваке године од
плодова земље и од плодова дрвећа;
1 Мак. 10,30,38
35. И остало што нам припада од сада од десетина и од пореза које нам припадају и од точила
соли и од крунског данка што нам припада, све потпуно препуштамо њима.
36. И неће се одузети ништа од тога од сада и на сва времена.
37. Зато сада, постарајте се да начините препис овога, и нека се да Јонатану и нек се постави на
Гори Светој (Сиону) на месту истакнутом."
38. И виде Димитрије (II) цар да се умири земља пред њим и ништа му се не противи, па
распусти сву војску своју, свакога у својe место, осим стране војске коју је најмљивао са острва
иезнабожаца. Али га (зато) замрзоше војне силе (остале) од отаца.
39. А Трифон беше раније међу присталима уз Александра (Валу), и виде да се сва војска буни
против Димитрија, и отиде код Ималкуа Арапина, који одгајиваше Антиоха, дете Александрово.
40. И упорно му тражаше да му да дечака да би се зацарио место оца свога. И исприча му шта
учини Димитрије и непријатељство којим непријатељује против њега војска његова. И остаде тамо
много дана.
41. И посла Јонатан (људе) Димитрију цару (тражећи) да изагна оне из тврђаве из Јерусалима, и
оне у тврђавама (Јудеје), јер то беху (непријатељи) који војују против Израиља.
42. И одговори Димитрије Јонатану, говорећи: „Не само то учинићу теби и народу твоме, него
славом прославићу тебе и народ твој кад добијем прилику.
43. Сада пак, добро ћеш учинити ако ми пошаљеш људе који ћe се борити уза ме, jep ме напусти
сва војска моја.
44. И посла му Јонатан три хиљаде људи снажних јунака у Антиохију; и дођоше цару, и
обрадова се цар њиховом доласку.
45. И сакупише се они из града усред града, око сто двадесет хиљада људи, и хтедоше да убију
цара.
46. И побеже цар у двор, и заузеше грађани улице градске и почеше ратовати.
47. И позва цар Јудеје у помоћ; и скупише се код њега сви заједно, па се разјурише по граду и
побише у граду онога дана око сто хиљада.
48. И запалите град и узеше плен многи онога дана, и спасоше цара.
49. И видеше они из града да Јудејци овладаше градом како хтедоше, и изнемогоше духом
својим, и повикаше цару с молбом, гворећи:
50. „Дај нам десницу (мира) и нека престану Јудејци да војују на нас и на град."
51. И бацише оружје (своје), и учинише мир. И прославише се Јудејци пред царем и пред свима
у царству његовом; и вратише се у Јерусалим имајући многи плен.
52. И седе Димитрије (II Никанор) цар на престо царства свога, и умири се земља пред њим.
53. Али слага све што рече, и отуђи се од Јонатана, и не узврати за наклоности које му указа
(Јонатан), и притискиваше га веома.
54. После тога, врати се Трифон и Антиох (VI Епифан Дионис) са њим, млад дечко, и зацари се,
и стави круну.