Књиге Макавејске

3 of 38
· Војна окупација Јерусалима: 1 Мак. 1, 29-40 = 2 Мак. 5,24-26
· Збег верних у пустињу: 1 Мак. 2, 28 = 2 Мак. 5,27
· Антиохово гоњење верних: 1 Мак. 1,41-46 = 2 Мак. 6,1-11
· Неуспео први напад Лисијев: 1 Мак. 4,26-35 = 2 Мак. 11,1-12
· Очишћење и освећење Храма: 1 Мак. 4, 36-61 = 2 Мак. 10,1-9
· Јуда у Идумеји и Галаду: 1 М. 5,1-3.9-54 = 2 М. 10,14-38 +12,10.31
· Смрт Антиоха IV Епифана: 1 Мак. 6,1-16 = 2 Мак. 9,1-29
· Зацарење Антиоха V Евпатора: 1 М. 6,17 + 3,33 = 2 М. 10,10 итд.
· Други поход Лисијев: 1 Мак. 6, 28-63 = 2 Мак. 13,1-2. 9-26
· Цар Димитрије I и првосвешт. Алким: 1 М. 7,1-7 = 2 М. 14,1-11
· Јуда побеђује Никанора: 1 М. 7,26-50 = 2 М. 14,12-26 + 15,17-36
Као што се види из ове таблице (могућа је још детаљнија, али сувише опширна таблица), у 2
Мак. су поједини догађаји хронолошки пребачени за касније време, а неки су и у самом контексту
2 Мак. испремештани (о чему говоримо у напоменама на одговарајућем месту). Но, као што само
1 Мак. има свој увод о Александру Великом, па своју историју Мататије, оца Макавејаца, затим
опис неколико Јудиних битака више, и Јудино склапање савеза са Римом, тако само 2 Мак. има
свој увод, и то не само две Посланице, него и опис уласка Илиодора у Јерусалимски Храм, онда
доста опширну a прљаву историју првосвештеника Јасона и Менелаја, па јединствен опис
страдања 9 Мученика, као и епизоду страдања Разиса, и такође само у њој су дата 4 званична
писма. Све ово чини 2 Мак. оригиналним делом, писаним сигурно без познавања и додира са 1
Мак., али опет делом блиским овој, не само зато што обе књиге описују исто време, људе и
догађаје, него и што су обе заиста библијске књиге. Но истовремено je 2 Мак. различита од 1 Мак.
по концепцији и по духовно-моралном, теолошком приступу. Религиозна визија у њој често
надилази историјску, не укида je него је есхатологизује.
Место писања 2 Мак. je сигурно Александрија, а и намењена je читаоцима у јеврејској
Дијаспори. Има јаких разлога да се 2 Мак., као и 3 Мак., и Аристејево писмо, везује за
Александрију, a међу њима има доста везе, локалне, временске и језичке (R. H. Charles, р. 158).
Додајмо овоме да je и 4 Мак. у тесној вези са 2 Мак., jep je и она александријска књига. - Написана
je 2 Мак. на добром грчком језику (као и дело Јасона Киринејца) и језички спада у грчку
уметничку прозу, дакле није само обична историографија (мада je стара историографија итекако
занимљиво прозно и уметничко штиво, за разлику од нама савремене катедарске историје: суве,
безличие, мртве, наводно „објективне", писане из главе и других књига, често по наруџбини, у
којој као да нема живих људи и њихових људских карактера, ни личних драма, него све неке
„идеје", „класе", „покрети", „односи снага", „интересне сфере"... Нека ми нико од тих историчара
не каже, после неку деценију, да баш несрећни, ригидни карактер садашњег председника
унесрећене Србије није, током ове наше даниловско-макавејске седмице година, собом трагично
маркирао српску историју...) - Ако по библијској простоти и једноставности казивања 1 Мак.
надилази 2 Мак., ова пак њу превазилази по језику и стилу. Интересантно мишљење о томе даје
један од тумача 85 Апостолског канона (где се споминьу 1-3 Мак.): „Прва књига има карактер
(стил) по старинском својству Божанскога Писма, а друга je у виду посланице и јелинскији стил по
својству израза показује".