Књиге Макавејске

29 of 38
* 15 априла, 164 год. пpe Христа
34. А послаше и Римљани овима (Јудејцима) посланицу која гласи:
„Коинт Мемиос [и] Тит Маниос, посланици (= легати) Римљана, народу (τω δήµω) Јудејском - да
се радује!
35. За оно што је Лисије, сродник царев, дозволио вама, за то смо и ми сагласни.
36. За оно пак што је одлучио да изнесе пред цара, пошаљите одмах некога да се о томе
договоримо, да бисмо изложили (цару) како вам приличи, јер ћемо ми доћи у Антиохију.
37. Зато пожурите и пошаљите неке, да бисмо и ми дознали којег сте мишљења.
38. Будите здрави.
Године сто четрдесет осме*, Ксантика петнаестога."
* 164 год. пpe Христа
12. Нова непријатељства. Грађани Јопе преваром потапају Јудејце; освета Јудина у Јопи и
Јамнији. Поход Макавејца у Галадиту, пораз Тимотеја. Поход на Идумеју, пораз Горгије;
оскврњење ратника и жтшва за мртве.
1. Када су, пак, склопљени ти договори, Лисије оде цару, a Јудејци се бављаху земљорадњом.
2. Међутим, војни заповедници по местима, Тимотеј и Аполоније, син Генејев, и још Јероним и
Демофон, уз њих још и Никанор, Киприарх, нису их остављали безбедне и на миру.
3. А становници Јопе учинише једно велико нечашће (το δυσσέβηµα = безбожно дело), замолише
Јудеје који с њима живе да са женама и децом уђу у припремљене од њих лађе, (да покажу) да
према њима не постоји никакво нерасположење.
4. Пошто je то била заједничка одлука (κοινόν ψήφισµα) града, и пошто ови то прихватите, јер
хтедоше да живе у миру и ништа сумњиво не имађаху, када се попеше (на лађе), они их потопите,
њих не мање од две стотине.
5. Α Јуда дознавши за то злодело учињено његовим сународницима, позва своје људе,
6. И призвавши праведног Судију Бога, пође против злих убица браће своје, и ноћу запали
пристаниште и спали лађе, а оне који тамо беху побегли прободе (мачем).
7. А пошто град би затворен, он се врати, али с намером да ће опет доћи и искоренити сво
грађанство Јопљана.
8. Дознавши пак да и грађани Јамније намеравају да поступе на исти начин с Јудејима који с
њима живе,
9. Нападе ноћу и на Јамнијце, потпали пристаниште с бродовима, тако да се одбљесак
пламенова видео у Јерусалиму, удаљеном двеста четрдесет стадија.
10. И кад одатле отидоше девет стадија, идући у поход против Тимотеја, нападоше га Арапи не
мање њих од пет хиљада и коњаника петсто.
11. И би сурова битка; и кад они око Јуде, благодарећи помоћи од Бога, успеваху (у победи),
номади (Арапи) тражаху да им Јуда пружи десницу (мира), обећавајући да ћe им дати стада, и
пашу за стада, и да ћe им и у осталоме бити од користи.
12. Α Јуда, схвативши да они заиста могу бити у многоме корисни, прихвати да склопи мир са
њима; и они добивши десницу (мира) отидоше у своје шаторе.
13. А нападе (Јуда) и на неки град по имену Каспим, утврђен мостовима (=јендецима) и ограђен
зидовима и настањен врло измешаним народима.
14. А они унутра, попадавши се на одбранбеност зидова и изобиље хране, дрско се понашаху