Књиге Макавејске

18 of 38
15. Да не би, остављајући нас да дођемо до краја грехова, онда нас кажњавао.
1. Мојс. 15,16
16. Јер, никада (Господ) не удаљује милост (Своју) од нас, већ кажњавајући невољама, не
напушта народ Свој.
17. Но, ово вам је речено ради подсећања, па се брзо враћамо на даље приповедање.
Ис. 54,7
18. Неки Елеазар, један од првих књижевника, муж већ зашао у дубоке године и по изгледу лица
диван, би присиљаван да отвори уста и једе свињско месо.
19. Он пак, изабирајући славну смрт већма него живот с мрскошћу, пошто испљува (месо),
добровољно приђе мучилишту (επί το τύµπανον),
20. На начин на који приличи да приступа]у они који су готови да (све) поднесу због одбијања
јеђења недозвољенога, макар и по цени љубави према животу.
21. А они који су били надлежни за безаконе гозбе (прављене) од утроба жртава, због од давних
времена познавања овога мужа, узеше га насамо и мољаху га да, доневши месо које му је
дозвољено да једе и припремивши га сам, да се претвара као да једе од меса од жртава наређеног
од цара,
22. Да би, учинивши то, избавио се од смрти, те да би, због старог пријатељства према њима,
задобио човекољубље.
23. А он доневши диван закључак (λογισµόν), достојан узраста и узвишене старости, стечен од
славне седине и врлинског од детињства владања, боље рећи од светог и богоданог Законодавства
(θεοκτίστου νοµοθεσίας), одговори следеће, говорећи тако да буде брзо послан у ад:
24. „Није достојно нашег узраста да се претварамо, да не би многи млади сматрали Елеазара
деведесетогодишњака да је прешао на туђинштину;
25. Па они, због мог глумљења и због кратког и тренутног живота, преваре се због мене, те
стекнем омражену и прљаву старост.
26. Јер, ако се за сада и избавим од људске казне, но руку Пантократора не могу ни жив ни мртав
избећи.
27. Зато, јуначки сада променувши животом, показаћу се достојним старости.
28. A младићима ћу оставити племенити пример да добровољно и храбро умиру за часне и свете
Законе (Божије)." И то рекавши, отиде право на мучилиште (επι το τύµ - πανό ν).
Јевр.12, 35
29. Они пак који малопре имађаху према њему наклоност, променише je у непријатељство, зато
што, како они сматраху, напред казане речи беху лудило (άπόνοιαν = безумље).
29. А он, имајући у мукама да сконча, уздахну и рече: „Господу Који има свето знање, јавно je
да ja, могући се ослободити од смрти, мучен подносим тешке болове по телу, но душом радосно
ово трпим, страха ради Његовога".
Ис. 26,17; Приче. 10,29
31. И он, дакле, променувши животом на овај начин, не остави само младима него и многима од
народа (τον έθνους = нације) своју смрт као пример племенитости и спомен врлине.
7. Страдање првих Шесторо правоверне Браће и на крају Најмлађег Седмог и Мајке. Њихова
вера у васкрсење и живот вечни.