Књиге Макавејске

1 of 20
УВОД У ТРЕЋУ МАКАВЕЈСКУ
Књига носи назив Макавејска иако њен садржај није у вези са Макавејима, као што je то
садржај 1 и 2 Мак. Такав назив дат je 3 Мак. вероватно зато што je у старим кодексима
Септуагинте (садржи је А=Александријски, V=Венецијански, затим 64, 236 и још неки други
курзивни рукописи) долазила одмах после 1 и 2 Макавејске. Али то што је сличнога садржаја са 1
и 2 Мак. учинило je да буде стављена у рукописима иза њих. Но у неким рукописима и у
Синопсису Светог Писма, приписаном Св. Атанасију Великом (PG 28, 430-3), названа je
Πτολεµαϊκά, јер својим садржајем она и говори о Птоломејима.
Садржај 3 Мак. (у седам поглавља) је следећи: Цар јелинског Египатског царства Птоломеј IV
Филопатор (221-204 г. пре Хр.), после победе над Селевкијским царем Антиохом III Великим
(223-187 г. пре Хр.), код места Рафије (217 г.), обилазећи градове у Палестини дошао je и у
Јерусалим и, поред протеста првосвештеника Симона и народа, хтео je да уђе у иначе неприступну
(άβατον) саму Светињу Храма Божијег, но чудесно je у томе од Бога спречен. После тог понижења
цар одлучи да се за тај неуспех освети над Јеврејима у Александрији и Египту, па нареди да
приносе жртве идолима, a који не хтедну да их хапсе и пописују ради потпуног истребљења свих
Јевреја и укидања њихове вере. Уништење Јевреја помоћу опијених слонова требало је бити на
Хиподрому у Александрији, но Бог провиденцијално спасе Јевреје и сам цар Птоломеј се покаје и
постане њихов патрон. Тим поводом је установљен и посебни празник.
Књига je апологетског карактера, има две библијског садржаја молитве двојице старих
Јеврејских свештеника: једнога у Јерусалиму при првој невољи, другога у Александрии при
другој, али 3 Мак. садржи и низ невероватних догађаја, који ипак нису без стварне историјске
основе, као што ћемо даље видети.
Језички и делом садржајно 3 Мак. има сличности сa 1 и 2 Макавејском, сa познатим Писмом
Аристејевим, са Књигом Јестире (у грчком превду LXX ca додацима), са неким делима Филона
Александријског и делима Јосифа Флавија, а има и извесне језичке и стилске позајмице из дела
Есхила, грчког трагичара (525-456 г. пре Христа).
Посебно треба истаћи, и језички и донекле тематски садржајно, сличност 3 Мак. са 2
Макавејском: чудесни догађај са Птоломејем у Јерусалимском Храму (3 Мак. 2, 21-24) врло je
близак сличном догађају са Илиодором (2 Мак. 3,22-31); затим je сличност у обе књиге у насилном
прогону Јевреја и присиљавању да служе култу Диониса; и наравно, сличност по Божанским
интервенцијама (έπιφάνειαι), као и сличност по молитвама и по установљењу празника у спомен
спасења Јевреја. У праву су извесни научници (в. код R. H. Charles, р. 158) кад 2 Мак., Писмо
Аристејево и нашу 3 Мак. јаким разлозима везују за Александрију и за приближно исто време
њиховог настанка (нешто пре 100 г. пре Хр.).
Сличност са Књигом Јестире, нарочито са додацима у њој на грчком језику (текст LXX), осим
језичке, у томе je што у обе књиге невоље Јевреја почињу царском наредбом (Јест. 3,13a-g - 3 Мак.
3,12-19); што по престанку тог прогона цар баца кривицу на своје саветнике, а сам признаје
величину Бога Јахвеа, те се посебно стара за своје поданике Јудејце (Јест. 8,12s-r - 3 Мак. 6, 28 - 7,
2); такође je у обе књиге слична освета над непријатељима и издајицама, као и установљење
празника у спомен спасења Изабраног народа (Јест. 9, 6.15. 21-3 Мак. 7,14-15; 6, 31-40).
Сличност, језичку и још важније тематску, са извесним делима Јосифа Флавија и Филона
Александријског, показаћемо кад буде речи о времену настанка ове књиге.