Књиге Макавејске

18 of 46
29. И отиде одатле ноћу и дође до тврђаве (Датема).
30. И кад би ујутру подигоше (Јудеји) очи своје и гле народ велик, којему не беше броја, носећи
лествице и справе да заузму тврђаву, и нападаху на њих.
31. И виде Јуда да је борба почела, и вика из града узиђе до неба с трубама и јаком виком;
1.Сам. 5,12
32. И рече људима војницима: „Борите се данас за браћу вашу!"
33. И изађе са три војне трупе с леђа њима, и затрубите трубама и повикаше у молитви.
34. И позна војска Тимотејева да je то Макавејац, и побегоше од лица његова. И порази их
великом раном, и падоше између њих онога дана око осам хиљада људи.
35. И скрену (Јуда) у Алему и нападе на њу, заузе je и поби све мушко у њој и узе плен њен и
запали је огњем.
36. Одатле отиде и заузе Хасфу, Макед и Восор и остале градове Галадите.
37. И после ових речи (= догађаја), прикупи Тимотеј другу војску и улогори се наспрам Рафона,
на другој страни потока.
38. И посла Јуда да извиде војни логор, и саопштише му говорећи: „Окупљени су с њиме сви
незнабишци који су око нас, војска је врло велика.
39. И Арапе су најмили у помоћ себи, и улогорили се преко потока готови да дођу у рат на тебе."
И пође Јуда на сусрет њима.
40 И рече Тимотеј старешинама војске своје, када се приближаваше Јуда и његова војска на
поток водени: „Ако пређе нама први, не можемо издржати против њега, јер je јак и надјачаће нас.
41. Ако ли се пак уплати и улогори преко реке, прећи ћемо њему, и надјачаћемо га."
42. А кад се приближи Јуда потоку воденом, постави писаре народне на потоку и заповеди им
говорећи: „Немојте пустити ни једног човека да разапне шатор, него нека сви крећу у борбу".
43. И пређе против њих први и сав народ за њиме; и бише поражени пред лицем његовим сви
незнабошци, и бацише оружје своје у храм (идолски) у Карнаину.
44. И заузе (Јуда) тај град, и храм запали огњем, са свима који беху у њему. И би поражен
Карнаин, и не могаше више супротставити се пред лицем Јудиним.
45. И сабра Јуда сав Израиль, оне у Галадити, од малога до великога, и жене њихове и децу
њихову и имовину, скуп веома велики, да дођу у земљу Јудину.
46. И дођоше до Ефрона, и то je град велики на путу (у земљу), веома утврђен, и није било
могуће мимоићи га десно или лево, него (само) кроз њега проћи.
2 Мак. 12,27
47. И закључаше се они из града и запречише врата камењем.
48. И посла им Јуда (поруку) с речима мирољубивим, говорећи: „Да прођемо кроз земљу вашу
одлазећи у земљу нашу, и нико вам неће нанети зла, само ћемо пешке проћи". И не хтедоше
отворити му.
49. И нареди Јуда да се објави по војсци да се сваки построји на месту у којем je.
50. И постројише се борци војске, и нападаху на град цели дан онај и целу ноћ, и предаде се град
у руке његове.
51. И погуби све мушко оштрицом мача, и искорени град и узе плен његов, и прође кроз град
преко побијених.
52. И пређоше Јордан у равницу велику наспрам Ветсана (=Скитопоља).