Књиге Макавејске

5 of 20
Што се тиче интегралности текста 3 Мак., неки научници сматрају да је постојао увод у књигу,
који је изгубљен, јер књига овако почиње мало изненадно.
Трећу Макавејску спомиње 85 Апостолски канон, затим Јевсевије Кесаријски (у Хроници II,
122, под 17 годином владавине Птоломеја IV Филопатора), Синопсис Св. Писма приписан Св.
Атанасију, Теодорит Антиохијски, Патријарх Никифор Цариградски.
Теологија 3 Мак. укратко се садржи у овоме: истиче се библијска вера Јевреја као Изабраног
народа и верност Богу, Храму и Закону. У молитвама се обраћа директно Богу, Који, као и раније
у свештеној историји (њен резиме у 2,2-20 и 7,2-15), директно интервенише у корист Свога народа,
и Којему се придају многа својства, епитетима својственим Јудаизму јелинистичких времена.
Такође се истиче појава Анђела од Бога, које je видео цар Птоломеј али не и Јевреји. У књизи je
присутна јака вера у Божији Промисао и у моћ молитве Богу. Иако je настала у Александрији, 3
Мак. нема ни мало утицаја александријских грчких идеја, као што je то случај са Филоном
Александријским, а у односу на 1 и 2 Мак. у овој књизи нема изразитих Месијанских нада, ни вере
у васкрсење. Ипак, треба рећи да већ често и наглашено истицање идеје о „Изабраном Народу -
Храму - Граду" (2,9 и 16), затим спомињање „семена Аврамовог... народа освећеног удела
Божијег" (6, 3), као и завршни благослов целе књиге (7, 23) - знак је присуства месијанске идеје у
овој књизи. Историјско-богословски циљ књиге исказан је укратко речима које њен писац ставља
у уста цару Птоломеју: „Знајте: да ако против Јевреја подло смислимо неко зло или их уопште
ожалостимо, тада ћемо не човека него самога Господара над сваком силом, Бога Свевишњега,
имати заувек за противника" (7,9).
ТРЕЋА MAKABЕJСKA
Све речи у заградама, писане обично или курзивно, не спадају у сам текст (нема их у грчком оригиналу), него су додатак
преводиоца на испомоћ читаоцу. Речи пак у угластим заградама [...] не садрже сви рукописи оригинала.
1 Египатски цар Птоломеј IV Филопатор побеђује Антиоха III Селевкијског код Рафије (217
гod. пpe Хрista); потом покушава да уђе у Храм у Јерусалиму, што Јудејци не дају.
1. А Филопатор (Птоломеј IV, цар Египатски), дознавши од оних који се вратише (из
Палестине), одузимање од Антиоха (III Великог, цара Сиријског) оних места којима сам владаше,
нареди (покрет) свима својим снагама пешадијским и коњичким и, узевши са собом и сестру
Арсиноју, крете; и стиже (у Палестину) до места код Рафије, где беше утаборен Антиох с
његовима.
2. А неки Теодот (из војске Антиохове), намисливши да изврши смшшьену заверу, узе најбоље
оружнике птоломејце, који му од раније беху под влашћу, и отиде ноћу до Птоломејовог шатора
да га сам убије и тиме заврши рат.
3. Но овога (Птоломеја) одвед e (из шатора) Доситеј, звани Дримилов - родом Јудејац, који je
потом променио (= преверио) Закон и отуђио се од отачких предања (δογµάτων) - а неког другог
незнатног стави да лежи у шатору, који и прими на се казну онога.
4. А када наста велика битка и ствари нагињаху већма Антиоху, Арсиноја дуго трчаше тамо-амо
молећи војску, са расплетеним косама и преклињањима и сузама, да храбро помогну себи и деци и
женама, обећавајући да he, ако победе, свакоме дати по две мине злата.
5. И тако се догоди да противници бише у сукобима погубљени, а многи бише ухваћени и
заробљени.
6. Победивши пак (непријатеља) у нападу, одлучи (Филопатор) да посети околне градове и