Књиге Макавејске

11 of 20
непрестано нагињући злу,
23. Не само да одбише драгоцено грађанство (александријско), него се и гласно и ћутке
гнушају оних својих малобројних (сународника) који су према нама искрено расположени; и са ев
oj им срамним начином живљења сваки час очекујући да ћемо ми брзо уништити (државне)
ствари.
2. Мак. 14,8
24. Зато и ми, добро уверени доказима да нам ови (Јудејци) у свему мисле зло, и
промишљајући да се не деси да касније изненада наиђе на нас метеж, те да ове безбожнике и с
леђа издајнике и варваре не будемо имали као непријатеље;
25. Заповедисмо да одмах, чим (вам) стигне ова посланица, истога часа пошаљете нам са
женама и децом ове напред наведене са понижењима и мучењима, одасвуд везане гвозденим
оковима, ради страшне и срамне смрти, каква одговара непријатељима (δυσµενέσΐ).
26. Јер када они буду скупа кажњени, закључујемо да ћe нам у даљем времену ствари (државне)
бити сасвим у стабилности и најбољем стању.
2. Мак. 14,6-10
27. Ако ли неко сакрије неког од Јудејаца, од старца до малог детета и одојчета, биће са целим
домом најстрашније усмрћен (άποτυµπανισθήσεται = мучен до смрти).
28. Онај пак који хтедне да дојави (некога од њих), тај ћe за то добити имовину окривљенога и
од царског новца две хиљаде драхми и добиће слободу и почасни венац.
29. А свако место, где уопште буде ухваћен скривени Јудејин, нека буде пусто и oгњем
спаљено и свакој смртној природи у свему неупотребљиво на вечна времена."
30. Таква је, дакле, била садржина (τύπος) те посланице (цареве).
Јестир.8,12 x
4 Ухваћени Јевреји из унутрашњости доведени на Хиподром у Александрију, а тако исто и они
из града. Попис Јудејаца чудесно спречен.
1. И свуда где је стигла ова наредба (цара Птоломеја), организоване су незнабошцима јавним
трошком гозбе са вриском и весељем, као да je, издавна у њима укорењена мржња у срцу (κατά
διάνοιαν) (према Јеврејима), сада се (заједно) са слободом испољавала.
2. A међу Јудејцима беше неутешна жалост и свеплачни са сузама вапај, јер им срце беше
одасвуд распаљено узди-сајима, и ридаху због изненада донете против њих неочекиване пресуде
уништења.
Јeстир.4,3
3. Koja област, или који град, или које уопште насељено место, или ко]и путеви не беху
испуњени њиховом кукњавом и лелецима?
4. Јер су тако са грубошћу немилосрдне душе групно одашиљани (цару) од месних војних
заповедника, да су, због необичних мучења, и неки од непријатеља, гледајући на опште људско
сажаљење и помишљајући на неизвесну превратност (људског) живота, оплакивали њихово
злонесрећно одашиљање (у прогонство).
5. Јер одвођено би мноштво стараца украшених седином, који због спорости ногу у след
старости и погрбљености, бише (од војника) без икаквог стида присиљавани да се брзо крећу, те
падаху (по путу).