Књиге Макавејске

7 of 27
29. Од којих сваки (тај властар) свеземљоделац разум (παγγέωργος λογισµός) очишћује и
подкресава и учвршћује и залива и на сваки начин уређује и припитомљава материју (=садржај)
врлина и страсти.
30. Јер разум је вођа (ήγεµών) врлина, а страсти je самодржац.
Дакле, види се најпре кроз спречавајућа целомудреност дела, да je разум самовладар над
страстима.
31. А целомудреност је владање (επικράτεια) над жељама (= похотама).
32. А од жеља једне су душевне, а друге телесне; а над обадвома види се да разум влада.
33. Тер откуд, покренути ка забрањеним јелима, одвраћамо се (ипак) од задовољстава која дол
азе од њих? Није ли зато што разум може владати апетитима? Ja мислим да jeсте.
34. Исто тако, желећи (јести) животиње из воде, и птице, и четвороношце, и сваковрсна јела
забрањена нам по Закону, уздржавамо се (ипак) због превладавања разума.
35. Јер страсти апетита, укроћаване од целомудреног ума, уздржавају се (ανέχεται); и сви
покрети тела утишавају се (φιµοϋνται = зауздавају се) од стране разума.
2 Целомудрени разум господари над страстима тела и душе. Пример Јосифа и Мојсија из
Закона Божијег.
1 . И шта je чудно - ако жеље (= похоте) душе, према учешћу (µετουσία = заједничарењу) у
лепоти, бивају поништене (άκνροϋνταϊ)!
2. Јер тиме се целомудрени Јосиф похваљује што je мишљу (διάνοια = умом) савладао
сладострашће.
l. Mojс. 39,7-13
3. Јер будући млад и пун снаге за општење (σινουσιασµόν = парење) поништио je разумом
бодило (= убод, надражај) страсти.
4. Не само да се разум показујe да надвладава бодило сладострашћа, него и сваке похоте
(έπιτυµίας = жеље).
5. Јер Закон говори: „Не пожели жене ближњега свога, нити ишта што је ближљега твога".
2. Мојс. 20,17
6. Дакле, када je Закон рекао да не зажелимо, далеко пре ћу вас уверити да разум може владати
над жељама. Kao и над страстима које спречавају праведност.
7. Иначе, на који се начин неко ко је монофагос (= који насамо jede) по нарави, и
стомакоугађач, или још пијаница, преваспитава, ако није јасно да je разум господар над
страстима?
8. Дакле, управо владајући се по Закону, макар неко и био среброљубив, присиљава своју нарав
(τρόπον) да невољницима позајмљује без камате, и после неколико седмина (опраштања) губи
зајам.
5 Mojс. 15, 9-10
9. И ако je неко шкрт, држан je од Закона због разума те не убира плодове жетве, нити сабира
(постотке) грожђа од винограда.
И на другим (стварима) могуће је познати то: да разум влада над страстима.
10. Jep Закон влада и над благонаклоношћу према родитељима, не чинећи издају врлине због