Књиге Макавејске

16 of 38
1. Мак. 1,30-32
14. Осамдесет хиљада у току цела три дана би уништено, четрдесет хиљада руком поклано, а не
мање од закланих би продано (као робље).
15. И не задовољи се само тиме, него се дрзну да уђе у Најсветији на целој земљи Храм, имајући
за вођу Менелаја, који би издајник и Закона и отаџбине.
1. Мак.1,21
16. И оскврњеним рукама узе свештене сасуде и оно што други цареви подарише за напредак и
славу и част Места (Светог), и зграбивши даваше у оскрнављене руке.
1. Мак. 1,22-23
17. И узношаше се високо мишљу својом Антиох (IV Епифан), не схватајући да због грехова
житеља Града, закратко се разгњеви Господ и одврати очи од Места (Светог).
Дан. 7,16-17
18. А да не беху (Израиљци) криви за многе грехе, (тако) као што је Илиодор, послан од цара
Селевка да уђе у ризницу (Храма), и овај би (= цар Антиох) ушавши био брзо кажњен, те би био
одвраћен од дрскости.
Дан. 7,11; 2 Мак.3,8-40
19. Јер није Народ (το έθνος) ради Места, него je ради Народа ово Место Господ изабрао.
20. Због тога je и ово Место, узевши удела у несрећама Народа које му се догодише, потом имало
удела и у доброчинствима (Господњим); и захваћено гњевом Сведржитеља, опет je у измирењу
(καταλλαγή) Великога Господара (с народом), било (и оно) васпостављено са свом славом.
21. Антиох, пак, узевши хиљаду и осам стотина таланата из Храма, брзо се врати у Антиохију,
мислећи из гордости да може учинити земљу пловну а море проходно, због надмености срца
(свога).
22. А остави и намеснике да злостављају народ: у Јерусалиму Филипа, по пореклу Фригијца, а
по нарави варварскијег од онога који га постави;
23. А у Гаризину (у Самарији) Андроника; и joш уз њих Менелаја (првосвештеника), који се
горе од других надимаше (злом) над грађанима, а према грађанима Јудејцима имађаше
непријатељско расположење.
24. А посла и начелника из Мизије Аполонија са двадесет две хиљаде војника, заповедивши да
све одрасле покоље, а жене и млађе да прода (као робље).
1. Мак. 1,29-32
25. Овај пак дошавши у Јерусалим и одглумивши мирољупца, суздржа се до светог дана
суботњег, па нашавши Јудејце да мирују (тог дана) заповеди потчињеној му војсци да узме оружје,
1. Мак. 2,32
26. И поби све оне који изиђоше да виде (војску), те јуришну у Град и са оружјем поби велико
мноштво.
27. Α Јуда Макавеј, са десеторицом, удаљи се у пустињу, и живљаше са својим (саборцима) у
горама попут звери; и хранећи се биљном храном живљаху тако да не би учествовали у оскврњењу
(с идолопоклоницима).
1. Мак. 2, 28-30