Књиге Макавејске

13 of 27
9. А он трпљаше болове, и невољу презираше, и јуначки подношаше ударце.
10. И као храбри атлета, (= подвижник), ударан побеђиваше старац мучитеље.
11. Знојећи се по лицу и врло тешко дишући, задивљаваше и саме мучитеље због
благодушности (ε ύψυχιρ).
12. Тада неки од царевих људи, сажаљевајући с једне стране његову старост,
13. С друге стране, имајући симпатије због (ранијег) дружења с њиме, и с треће стране из
дивљења због његове уздржљивости, приступивши му говораху:
14. „Зашто себе неразумно погубљујеш таквим злом, Елеазаре?
15. Ми ћемо ти донети неких пржених јела (= од меса), а ти претварајући се као да једеш
свињско месо, спашћеш се."
2. Мак. 6, 21
16. А Елеазар, као да је тим саветом још грубље злостављан, узвикну:
17. „Нећемо тако зло мислити ми деца Аврамова, да у малодушности дволичимо неприличну
нам игру (δράµα).
18. Jep je неразумно да, живећи истински живот до старости и о њему схватање (δόξαν)
законито сачувавши, да се сада променимо,
19. И сами ми будемо младима образац безбожности (ασεβείας), те постанемо пример јеђења
нечистога.
20. Срамно je, да би поживели још мало времена, и то исмевани од свих због страшљивости,
21. А од тиранина презирани као кукавица, да наш Божански Закон не бранимо до смрти.
22. Зато ви, о децо Аврамова, племенито за благочешће умирите!
23. А ви, маченосци тиранинови, шта чекате?"
24. Видећи га да тако великодушно мисли (µεγαλοφρο-νοϋντά) наспрам невоља, и да се не мења
ни према њиховој самилости, одведоше га у огањ,
25. Где га мало по мало бацаше, опаљујући га злосмишљеним оруђима и неку смрдљиву
течност у ноздрве му сипајући.
26. А он већ спржен до костију, пред онесвешћењем уздиже очи к Богу и рече:
27. „Ти знаш, Боже, да иако ми беше могуће спасти се, у горућим мукама умирем за Закон.
28. Милостив буди народу Твоме, задовољивши се нашом за њих казном.
29. Учини моју крв очишћењем за њих, и животни откуп за њих (άντίψυχον αυτών) узми душу
моју.
4. Мак. 17,22
30. И то рекавши, свештени муж племенито умре у мукама, и до смртних мука одупре се
разумом зарад Закона.
31. Очигледио је, дакле, да je господар страсти побожни разум.
32. Јер, ако би страсти надвладале разум, њима бисмо придавали сведочанство превладавања.
33. Сада пак, када je разум победно страсти, њему ћемо како приличи доделити в ласт
господарења.
34. И праведно je да признамо да разум има моћ, кад и спољне болове надвладава, иначе би
било смешно.
35. И не само да показујем да je разум надвладао болове, него да влада и задовољствима (=
сластима) и нимало им се не подаје.