Књиге Макавејске

20 of 46
5. И дође неко у Персију казујући му да су поражене војске његове кој е су ишле у земљу
Јудејску
2 Мак. 9, 3
6. „И отиде, (рече), прво Лисије са јаком војском, и би поражен од лица њихова, и надјачаше
оружјем и снагом и пленом многим што узеше из војних логора које поразите;
7. И срушише мрзост (=идол Зевсов) што га подиже (Антиох) на Жртвенику у Јерусалиму, и
Светињу (=Храм) као и пре окружшпе зидовима високим; и Ветсуру, град његов (= царев)"
8. И би, када цар чу вести ове, пренерази се и потресе веома, и паде у постељу разболевши се од
јада што му не би како је замислио.
9. И би тамо више дана, jep изнова дође на њега велики јад, и сматраху да умире.
10. И позва све своје пријатеље, и рече им: „Одступи сан од очију мојих, и срце ми се сломи од
бриге.
11. И рекох срцу (своме): „До какве ли жалости дођох и буре велике, у којој сам сада? А добар и
омиљен бејах у власти мојој.
12. Сада пак сећам се зала·која учиних у Јерусалиму, и узех све сасуде сребрне и златне у њему,
и послах да без разлога искорене становнике Јудеје.
13. Схватих, дакле, да ме због њих снађоше зла ова, и ево пропадам од великог јада у земљи
туђој."
14. И дозва Филипа, једнога од пријатеља својих, и постави га над свим царством својим.
2 Мак 9,29
15. И даде му круну и плашт свој и прстен (с печатом), да васпитава Антиоха сина његовог и
одгоји га да царује.
16. И умре тамо Антиох цар године сто четрдесет девете*.
*163 г. пре Христа
17. И дознаде Лисије да je цар умро, и постави да царује Антиох (V) син његов, кога je одгајивао
у детињству, и надену му име Евпатор.
18. А они у тврђави (Јерусалимској) стешњаваху Израиљ око Светиње (Храма), и тражаху зла
свакако, и беху подршка незнабошцима.
19. И одлучи Јуда да их искорени. И сазва на збор (έξεκκλησίασέ) сав народ за опсаду против њих.
5 M ojс. 4,10
20. И окупите се заједно и опседаху je године сто педесете*. И начинише против њих
стрелоизбациваче и опсадне справе.
*162 г. пpe Христа
21. И изиђоше неки од њих из опсаде; и њима се придружише неки од безбожних из Израиља,
22. И отидоше цару (Антиоху V) и рекоше: „Докле ћеш чекати да не извршиш правду (κρίσινсуд)
и не осветиш браћy нашу?
23. Ми добровольно служисмо оцу твоме, и владасмо се по ономе што je он говорио и
следовасмо наредбе његове.
24. И због тога синови народа нашега опседају око тврђаве, и отуђују се од нас; уз то и које од