Књиге Макавејске

24 of 46
31. И дознаде Никанор да би откривена намера његова, и изиђе на сусрет Јуди у рату, близу
Хафарсалама.
32. И падоше од Никанорових људи око пет стотина, и (остали) побегоше у град Давидов (=у
Tврђаву).
33. И после тих речи (=збивања) узиђе Никанор на гору Сион. И изиђоше неки од свештеника из
Светиње (Храма) и од старешина народних да га поздраве миролюбиво и да му покажу жртву
свеспаљеницу приношену за цара.
34. И наруга им се, и исмеја их, и оскврни их, и говораше надмено (=6огохулно).
35. И закле се гњевом, говорећи: „Ако се не преда Туда и војни табор његов у руке моје сада,
биће кад се вратим у миру, да ћу запалити овај Храм". И отиде са гњевом великим.
36. И уђоше свештеници и стадоше пред лицем Жртвеника и Храма и плакаху, и рекоше:
2 Мак. 14, 33
37. „Ти си, (Господе), изабрао Дом овај да се призива Име Твоје у њему, да буде Дом молитве и
мољења народу Твоме.
1 Цар. 8, 43.29. 59
38. Учини освету на овоме човеку и његовој војсци, и нека падну од мача! Опомени се хуљења
његових и не да] им останка!"
39. И изиђе Никанор из Јерусалима и улогори се у Веторону, и срете га (=придружи се) војска из
Сирије.
40. A Јуда се улогори у Адаси са три хиљаде људи. И помоли се Јуда и рече:
41. „Када послани од цара Асирског (Сенахерима) богохулише, изиђе Анђео Твој, (Господе), и
поби међу њима сто осамдесет пет хиљада.
2 Цар. 19, 35; 2 Мак. 8, 19; 15, 22
42. Тако сатри војску ову пред нама данас, и нека познају остали да зло говорите на Светиње
Твоје; и суди му по злоби његовој!"
43. И сукобише се војске у боју тринаестога (дана) месеца Адара; и скрши се табор Никаноров,
и паде он први у
44. А кад виде табор његов да Никанор паде, бацише оружје своје и побегоше.
2 Мак. 15, 28
45. И гонише их (Јудеји) један дан пута од Адасе док не дођоше у Газиру, и трубљаху за њима
трубама знамења.
46. И изиђоше из свих села Јудеје унаоколо и опколише их; и повратише се једни на друге; и
падоше сви од мача и не оста од њих ни један.
Ис.Нав.8,22
47. И узеше (Јудеји) плен и добит, и главу Никанорову одсекоше и десницу његову коју
испружи гордо, и донесоше и обесише пред Јерусалимом.
48. И обрадова се народ веома много, и празноваху дан онај као дан великог весеља.
49. И одредише да празнују сваке године тај дан тринаестог Адара.
2 Мак. 15, 35