Књиге Макавејске

20 of 38
19. А ти немој мислити да ћеш бити невин, покушавши да се против Бога бориш (θεόµαχεΐν)"
20. Α Мајка, веома достојна дивљења и доброг спомена, која гледаше да умиру Седам Синова у
времену једнога дана, подношаше то великодушно, ради наде на Господа.
21. И свакога од њих она сокољаше отачким језиком, испуњена племенитим уверењем и женску
мисао крепећи мушком срчаношћу, говораше њима:
22. „Не знам како се јависте у мојој утроби, нити вам ја даровах дух и живот, нити свакоме од
вас ја распоредих основни састав (στοιχέιωσιν).
23. Зато, Творац света, Који je створио постање човека и пронашао постанак свега, Он ћe вам
опет вратити и дух и живот са милошћу, пошто сада не штедите себе ради Његових Закона."
1.Мојс. 2,4-7
24. А Антиох (Епифан), сматрајући да га презиру и подозревајући да га језик (јеврејски) вређа,
пошто остаде још Најмлађи (Брат), подстицаше (га) не само речима, него и заклетвом увераваше
да ћe га учинити богатим и срећним ако напусти отачке [Законе], и да ћe га имати за пријатеља, и
дати важне службе (Положаje).
25. Но пошто Младић ни мало не обраћаше пажњу, цар позва Мајку и подстицаше je да она буде
саветник дечаку ради спасења.
26. Пошто je он много подстицао, она прихвати да убеди сина.
27. Сагнувши се над њим и исмејавши бруталног тиранина, овако рече отачким језиком: „Сине,
смилуј се на ме која сам те девет месеци носила у утроби и дојила те три године, и одгајила те и
подигла до овог узраста и храном снабдевала.
28. Преклињем те, чедо, да погледаш на небо и на земљу, и видећи све што je у њима, да познаш
да je то све Бог створио из небића (ουκ: εξ όντων), и да род људски тако постаје.
Пс. 145/6,6; Д.Ап. 14,15
29. Немој се уплашити овога џелата, него будући достојан Браће, прихвати смрт, да те у милости
(Божијој) са Браћом твојом добијемо."
30. Док она још говораше, Младић рече (џелатима): „Шта чекате? Нећу послушати наредбу
цареву, него ћу послушати заповест Закона датога оцима нашим преко Мојсија.
31. Ти пак, поставши проналазач сваког зла Јеврејима, нећеш избећи из руку Божијих.
32. А ми због грехова својих страдамо.
33. А ако се, ради укора и васпитног карања (παιδείας), Господ Живи (о ζών) закратко разгњевио
на нас, Он ћe се опет измирити са слугама војим.
2. Мак.1,5;8,29
34. А ти, о безбожниче и од свих људи најпокваренији, немој се узалуд надимати, хвастајући се
несигурним надама, дижући руку на небеске слуге [Његове].
35. Јер још ниси суд Сведржитеља Свевидца Бога избегао.
3. Мак.2,21; Јевр.10,31
36. Јер наша Браћа сада, подневши краткотрајни бол, падоше под вечни живот под Заветом
Божијим, а ти ћеш судом Божијим поднети праведне казне гордости.
37. Ja пак, као Браћа моја, и тело и душу дајем за отачке Законе, призивајући Бога да брзо буде
милостив (мојем) Народу (τω εθνεϊ), а ти, кроз муке и казне, да признаш да je Он Једини Бог,
38. А на мени и Браћи мојој да се заустави гњев Сведржитеља, који je праведно наведен на сав
род (γένος) наш."