Ekumenski zbornik 2006/07

Amerikanci još nisu dobro razumeli evropski problem mira i pomirenja među
crkvama. Očekivanja od konferencije su bila velika. Očekivalo se internacionalno
bratstvo crkava i nacija. Mirovni proces je u to vreme u Evropi bio odlagan i odbijan
od pojedinih država jer je svaka država gledala samo svoje interese.
Evropska štampa, a naročito Nemačka, nije pokazivala nikakav interes za
mirovni proces crkava i nacija.
Konferencija je otpočela sa radom skoro u isto vreme kada je počeo Prvi
svetski rat, između Nemačke, Rusije i Francuske baš na ovim prostorima. U Evropi
kao i samom Konstancu se tada jedva znalo za planirano održavanje međunarodne
konferencije o miru. Predstojeći rat je potisnuo sve u drugi plan. Težak položaj
naroda Evrope je bio prepreka mirovnom procesu u Konstancu. Dolazak delegata u
Konstanc bio je veoma otežan tako da je stiglo svega 80 od 153 delegata. Na
konferenciju u hotelu “Insel” bilo je prijavljeno 148 učesnika iz: Engleske 29, SAD 50,
Francuske 14, Nemačke 22, - Ugarske 4, Italije 2, Belgije 7, Švajcarske 7, Holandije
4, Danske 3, Švedske 3, Norveške 4. Mobilizacija za Prvi svetski rat je u Evropi već
počela, tako da se broj učesnika smanjio za 21.Usled kašnjenja najvažnijih delegata
održavane su provizorne konferencije u pojedinim državama nakon konferencije u
Konstancu. Granice su zatvorene a železnica je prevozila vojne trupe.
Konferencija je otpočela u nedelju 02. avgusta 1914. g. molitvenim sastankom
u 10:30 sati. Sa konferencije je poslata poruka šefovima država da se rat prekine.
Hotel “Insel”je bio na Bodenskom jezeru u nekadašnjem dominikanskom manastiru u
kojem je bio zatvoren češki reformator Jan Hus. Sada, pet stotina godina kasnije,
ovde zaseda drugi Koncil za pravdu i slobodu u okviru svetske ekumene. Plamen
reformacije i plamen koji je spalio Jana Husa nije ugašen ni posle pet stotina godina.
Svedoci smo da taj plamen još uvek gori. Svako srce u Konstancu je bilo ispunjeno
bolom. Svaki prisutni delegat je znao da tačno pet stotina godina od spaljivanja Jana
Husa evropska civilizacija i Hrišćanstvo stoji pred važnom odlukom. Konferenciju je
otvorio molitvom Dž.Alan Bejker koji je predsedavao ovim značajnim skupom. On nije
držao pripremljen govor, već je suznih očiju rekao: “Mislim da se slažete sa mnom da
se nalazimo u najvećoj krizi stoleća. Nad Hrišćanstvo su se nadvili tamni oblaci ali da
je moguć izlaz citiram Sveto pismo (Dan 9,3 -19 i Jovan 13,31-35).“
Kroz otvorene prozore hotela čuli su se koraci vojnika koji idu na front,
ratničke pesme i pijani ljudi. Nemci, Francuzi i Englezi su se napolju međusobno tukli
i prolivali krv, a ovde na konferenciji prisutni su zajedno klečali na molitvi, ukupno
dvanaest naroda i 30 konfesija su molili za međusobnu ljubav tražeći mir i
prijateljstvo. Poslani su telegrami vladarima zaraćenih strana da se rat prekine i da
se odmah uspostavi mir. Od hrišćanske civilizacije je zahtevano ujedinjenje u sili
Duha svetoga i jedinstvo i bratstvo između rasa i ljubav prema neprijatelju.
Delegat Engleske Dikinson (Dickinson) je informisao delegate da nemačke
vlasti učesnicima više ne garantuju prelazak preko granice ako ne otputuju sledećeg
jutra. Za učesnike konferencije obezbeđeni su ekspresni voz sa specijalnim
vagonima. Brzo su doneti zaključci konferencije i radilo se do kasno u noć.
Jednoglasno je zaključeno
1. Ako je ujedinjenje hrišćanski zadatak - preporučuje se da crkve svih zemalja
utiču na narod i vlade svih zemalja radi uspostavljanja dobrih prijateljskih
odnosa da bi se hrišćanstvo približilo ljudima.
2. Da se sve grupe hrišćanskih crkava zalažu za pravdu, mir i dobre odnose
među rasama na celom svetu i da se zajednički doneta rezolucija ostvari.
3. Da različite crkve omoguće ispunjenje rezolucije i da se osnuju svetski
komiteti interdenominacionalog karaktera radi pridobijanja crkava za jedinstvo