Ekumenski zbornik 2006/07

adi zajedničkoe konsultacije po pitanju osnivanja tzv. «Nacionalnog ekumenskog
saveta» u našoj zemlji. Sastanak je održan u PatrijeršijiSPC. U Beogradu, gde je i
konstituisan spomenuti savet.. Za predsednika saveta je izabran Episkop Dalmatinski
g. Stefan, za glavnog sekretara sveštenik A. Bakša (HRC) i za sekretara Protođakon
g. Rakić. Slični saveti su već organizovani i u drugim zemljama Evrope, osim
malobrojnog izuzetka, među kojima smo bili mi sve do spomenutog trenutka. Cilj ove
vrste organizovanih odnosa je bio da mi (članice ESC) možemo lakše da pripremamo
razne programe i oblike saradnje u zemlji, ali isto tako da održavamo odnose i
zastupamo naše interese na internacionalnim susretima. O značaju svih vidova
izgradnje odnosa i saradnje ne treba posebno govoriti, bilo je to vreme velikih
blokovskih podela ne samo sveta, već i same Evrope; bilo je to vreme velikih kriza i
opasnosti (setimo se Mađarske 1956. i Čehoslovačke 1968., kao i studentskih
nemira u svetu i u našoj zemlji 1968. god), tako da je svaki oblik zdravih i iskrenih
odnosa, bio vredan poput dragulja koji se ugrađuje u opasne pukotine i razvaline
evropske arhitekture, ili često biblijskim rečnikom izraženo; bilo je to malo soli u
opasnosti sveta. U našoj zemlji a posebno na području AP. Vojvodine je došlo
upravo tih godina do solidno organizovanog rada, saradnje među hrišćanskim
ženama, odnosno među postojećim ženskim kružocima (posebno u okviru četiri
crkve članice ESC, ali i Rimokatoličke i Grkokatoličke crkve), što je bilo od velike
koristi posebno na polju svedočanstva „duhovnog jedinstva crkve”. Intenzitet tih
aktivnosti je počeo da se menja, pa i da opada, nakon neminovne „smene
generacija”. (gospođa Kovač, Ljubica Hovan, gospođa Kolar i mnogih drugih) kao i
nakon dosta promenljivih opštih prilika krajem osamdesetih godina.
U spomenutom periodu su organizovana zajednička bogosluženja po
programu „Svetskog molitvenog dana žena”, što se u mnajoj ili većoj meri proširilo u
veći broj mesta u Vojvodini. Održavani su različiti sastanci i predavanja na razne
aktuelne teme, posebno prilikom posete uglednih osoba iz inostranstva, koje su
pored ostalog prenosile mnoga dobra iskustva našim ženama i crkvama. Isto tako je
bilo mnogo intenzivnije učćešće naših žena na raznim međunarodnim susretima.
Tada je bio uveden i kroz niz godina praktikovan oblik sakupljanja novčanih priloga,
po principu «najmanjeg novčića» U tom periodu smo odgovorno organizovali grupne
posete raznih crkvenih zajednica, manastira i slično.
Potresni i tragični događaji početkom poslednje decenije prošlog veka su i
fizički i sadržajno predstavljali kraj jednog oblika rada, povezali istovremeno i
nagoveštaj novih potreba i mogućnosti. To „novo” verovatno ima neki svoj zvaničan
početak u nezaboravnom događanju, bar kad je reč o Novosađanima, kada je došlo
do inicijative preko gradskih otaca, da se u centru grada održi „Interkonfesionalna
molitva za mir” što je i učinjeno 24.06.1992. g. uz ravnopravno učešće sveštenika
svih hrišćanskih zajednica, kao i Jevrejske i Islamske zajednice. To veče su građani
Novog Sada doživeli kao posebno važan trenutak, bilo tih 10-15.000 okupljenih u
centru grada, ili oni koji su putem masmedija pratili događaje sa centralne tribine.
Naravno niko od nas nije mogao ni da nasluti da je to poziv na stalnu pripremu u
molitvi i jedinstvu za sve nas, jer ćemo samo posle sedam godina i sami biti zasipani
razornim bombama.
Februara meseca 1993.g. na inicijativu četiri crkve članice ESC osnovana je u
Novom Sadu EHS, sa ciljem da zajedničkim poduhvatima posredujemo na što
efikasniji način materijalnu i duhovnu pomoć, kako mnogobrojnim izbeglicama, tako i
domaćem ugroženom stanovništvu. Ubrzo je služba EHS-a bila razgranata na
području cele Vojvodine, ali i šire. Ista služba je prolazila kroz razne faze unutrašnje
reorganizacije (od februara 1998. je EHO) a od početka 2003. g. su joj se priključile i