Ekumenski zbornik 2006/07

Verska služba se ne može održavati bez prisustva deset odraslih muškaraca
starijih od 13 godina (koji su već imali Bar Mitzva). To se zove Minjan. Žene ne
učestvuju aktivno u bogosluženju i nemaju prava prisustva u molitvenom delu
sinagoge, već se nalaze na odvojenim balkonima ili u slučaju veoma pobožnih
opština u zasebnim odajama koje su povezanim otvorima zamandaljenim rešetkama.
(Da svojim prisustvom ne ometaju pobožnu atmosferu u sinagogi. III-1-8 knjiga
Mojsijeva). Služba se održava na hebrejskom jeziku, na kome su štampani svi
molitvenici a TORA pisana rukom. Tora se čita određenim danima. Vernicima se
može govoriti na jeziku prisutnih.
Postoje molitve: ŠAHARIT molitva za jutro; MINHA (od podne do večeri)
MAARIV večernja molitva, MUSAF pre podne na praznicima, NEILA završna molitva
na prazniku pokajanja JOM KIPUR. Ima molitava na svadbama, sahranama i na
naročitim prilikama.
Odeća sveštenika odn. sveštenih lica je proizvoljna. Pobožne verske opštine
koriste civilnu svečanu odeću prema svojim mogućnostima. Neke modernije opštine
tzv. Neološke i Status quo koriste ornate i kape od plemenitog materijala (tekstila).
Obavezno oko vrata nose «TALITE» (takve i slične koriste i neke druge religije).
Tefilin (Tvilem-jidiš) su molitveni kaiševi - remenje (sa kutijicama u kojima su
molitve na pergamentu) koje prilikom jutarnje molitve muškarci stariji od 13 godina
stavljaju na glavu i levu ruku.
Šofar (Šajfer-jidiš) je jedan od najstarijih muzičkih instrumenata koji ima tri
tona. Koristi se na pojedinim molitvama i izvesnim slučajevima. Izrađuje se od
ovnujskog i kozjeg roga.
Jevreji su imali jedan Hram u Jerusalimu. Sagradio ga je kralj Solomon
970-586. Drugi Herodov su srušili Rimljani 70. g.p.n.e. Od Hrama je ostao «Zapadni
zid» (Kotel Hamaaravi) poznat kao «Zid plača» a jedino je «sveto» ili «hodočasno»
mesto.
Posle toga za obavljanje verskih obreda koristile su zgrade zvane na
hebrejskom «Bet ha kneset» ili «Bet ha midraš» u Srednjoj Evropi koristi se naziv
«Templ», ortodoksni naziv «Šil» (škola), sefardi koriste naziv «Kal» a Grci
«Sinagoga».
Oblik, izgled i veličina je slobodna i prema mogućnostima. Istočni zid treba da
je okrenut prema Jerusalimu, na istočnom zidu se nalazi «Aron Hakodeš» (Sveti
orman» za čuvanje svitaka TORE. Iznad Aron Hakodeša se nalazi večno kandilo. U
prostoriji sinagoge ne može da bude nijedne slike niti kipa.
U sredini prostora je uzvišenje zvano «Bima» ili «Alm enor» na čemu stoji sto
«šulhan» za čitanje TORE, nadalje su postavljene klupe za vernike, a pored Šulhan
Aruha bila su sedišta Rabina s leve i kantora s desne strane.
U molitveni deo žene nisu imale pristup osim na praznik «Simhat Tora». Žene
su obično bile na balkonima, retko u odvojenim prostorijama.
Veličina i oblik sinagoge zavisila je od mogućnosti opština i odobrenja grada.
U Austro-Ugarskoj monarhiji Jevreji su dobili sva prava 1687. i 1895. - emancipacija i
recepcija, po celoj Monarhiji su zidane još lepše sinagoge.
Jevrejska vera ima sledeće specijalnosti:
- Sva muška novorođena deca osmog dana se obrezuju (Brit Mila)