You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
suprotstavljanja tradicije i Pisma. Oba autora se slažu da se Pismo i tradicija ne<br />
mogu deliti i da mogu postojati jedino u uzajamnom prožimanju. Loski kritikuje stav<br />
koji „prećutno priznaje u tradiciji stvarnost odvojenu od Pisma.” 23 Iako se oba autora<br />
slažu da se Pismo i tradicija mogu razumeti u Crkvi (Homjakov) ili od strane vernika<br />
(Loski), još uvek nam nedostaje jasan kriterijum kako doći do ovog razumevanja.<br />
Pokušavajući da izbegne katoličko-protestantsku polemiku, Homjakov uvodi<br />
kategoriju intuicije vernika koji raspoznaje istine tradicije budući da poseduje neku<br />
vrstu unutrašnjeg znanja. Sa druge strane, Loski naginje suviše mistifikovanoj i<br />
nejasnoj definiciji tradicije, gde je ona shvaćena „ne kao deo Otkrivenja nego kao<br />
svetlost koja ga otkriva; ona (tradicija) nije reč, nego životvorni dah, koji omogućuje<br />
da se reči čuju u isto vreme kao i tišina iz koje dolaze; ona nije Istina, nego<br />
zajedništvo Duha Istine.” 24<br />
Romanidis (Romanides) uključuje još jedan faktor u svojoj raspravi o tradiciji i<br />
njenom autoritetu. Autoriteti što se istine hrišćanstva tiče su pojedinci proslavljeni u<br />
Hristu, sjedinjeni sa Njim u slavi Njegovoj. Svetitelji koji su dostigli nivo sozercanja<br />
(theoria) su istovremeno sjedinjeni sa slavom Svete Trojice u čovečanskoj prirodi<br />
Gospoda Isusa Hrista. Istovremeno u međusobnoj zajednici kao i u zajednici sa<br />
Gospodom, svetitelji imaju isto znanje o Bogu i isto učenje o Bogu. Biblija kao i<br />
odluke sabora Crkve ne predstavljaju objavu nego govore o Božijoj objavi. Biblija kao<br />
i proslavljeni pojedinci – svetitelji po ovom pitanju predstavljaju autoritet. Jedino kroz i<br />
u zajednici svetih proizilazi inspirisanost i nepogrešivost Biblije. Sama po sebi Biblija<br />
nije niti inspirisana niti nepogrešiva. 25<br />
Majendorf (J. Meyendorff) odbacuje teoriju o dva oblika objave. Po njemu radi<br />
se o jednoj jedinstvenoj objavi u Gospodu Isusu Hristu koja je zajednica Boga i<br />
čoveka. Ova zajednica se ogleda u učestvovanju u Božanskom životu. Po<br />
Majendorfu, Pismo ne stvara ovu zajednicu „ono svedoči u krajnjem i potpunom<br />
obliku dela Gospodnja koja prokazuje. Da bi se razumela, Biblija zahteva stvarnost<br />
zajednice koja postoji u Crkvi” 26 Po njemu, jedna od funkcija tradicije je da obezbedi<br />
da Pismo bude dostupno i razumljivo svetu koji se stalno menja. Odbacivanje<br />
tradicije i naivno prihvatanje sola scriptura stava po Majendorfu vodi u jeres. Istina<br />
Pisma je odražena u jeziku vremena. Ona stvara jednu živu tradiciju „rešavajući<br />
konkretne probleme koji se odnose na jednu večnu istinu.” 27 Ovu živu katoličansku<br />
Tradiciju treba razlikovati od tradicija koje je stvorio čovek.<br />
Retorika koja se zalaže za upotrebu termina „Tradicija i tradicije”, može biti od<br />
koristi prilikom ekumenskog dijaloga. Po Majendorfu, glavni zadatak pravoslavne<br />
teologije je da nanovo otkrije ulogu jedne Svete Tradicije Crkve. 28<br />
Timoti Ver (Timothy Ware) je još jedan u seriji pravoslavnih teologa koji pravi<br />
razliku između Tradicije i tradicija. Po njemu, postoji jedna fundamentalna hrišćanska<br />
Tradicija, i veliki broj tradicija koje su stvorili ljudi u prošlosti i koje su slučajne i<br />
prolazne. 29 Slično Loskom, on ponavlja tvrdnju da je Tradicija život Svetog Duha u<br />
Crkvi, razlikujući spoljašnje forme tradicije kao što su Biblija, Simvol vere, odluke<br />
Vaseljenskih sabora, učenje svetih otaca, Liturgija, kanonsko pravo, ikone. Pismo i<br />
tradicija se, iako odvojene međusobno se dopunjuju. Pismo postoji unutar tradicije.<br />
23<br />
Ibid.<br />
24<br />
Ibid.<br />
25<br />
Romanides, J. (1978)<br />
26<br />
Meyendorff, J. (1978), 16<br />
27<br />
Ibid., 19<br />
28<br />
Ibid., 22<br />
29<br />
Ware, T. (1997), 197
Change language