Ekumenski zbornik 2006/07

(3) Episkopoi / one koji nadgledaju zajednicu (nadzornike/biskupe) i
dijakone (sluge, služitelje) spominje Pavle u Poslanici Filipljanima 1,1 (bez toga da
opisuje njihovu delatnost). Govori o jednom „episkopos-u“ zajedno sa „presbyter-ima“
i „dijakon-ima“, 1. Timoteju 3,1.2 do 7 (dijakoni / đakoni 3, 8-13; starešine 5,17-25);
Uslovi za prva dva su slični, oni treba da „dobro upravljaju svojim domom“ (3,12 up.
3,5); biskup treba da bude „sposoban da pouči“; dijakoni / đakoni „da se sa čistom
svešću drže tajne naše vere“ (3,2 odn. 3,9) Glagoli koji se tu nalaze su po značenju
veoma bliski: prohistenai znači: (1) upravljati, voditi, (2) brinuti (o nečemu, nekome),
pomagati, zauzimati se (za nekoga); episkopein znači: nadgledati, obraćati pažnju,
paziti, vršiti nadzor, brinuti (o nečemu, nekome); diakonein ugostiti, (po)služiti,
snabde(va)ti, pomagati, potpomagati; poslednje dve reči se u Matej-u 25,43.45
javljaju kao sinonimi! U Didahe / Učenju dvanaest apostola glasi: „Biskupi / episkopi i
dijakoni / đakoni se ustanovljavaju kroz polaganje ruku. Oni treba da budu miroljubivi
ljudi (muškarci) koji su dostojni ovog zadatka i koji ne slede nikakve finansijske
namere, ljudi koji su pravdoljubivi i provereni (tj. isprobani). Jer oni vode
bogosluženje kod vas, kao i bogosluženje proroka i učitelja. Ne previđajte ih: Zajedno
sa prorocima i učiteljima neka uživaju vašu najvišu pažnju.“ (Didache 15,1.2)
(4) Jednoznačno je da se tzv. monarhijski episkopat a time i hijerarhijska
nadređenost i potčinjenost prvi put zahteva tek u pismima Ignatija; izgleda da je
ovakav episkopat prešao u praksu oko godine 100 na prostoru Sirije; ovde je prvi put
starešina koji je na poseban način nadaren za učenje i propovedanje (1. Timoteju 5,
17) i koji je vodio celogradsko slavljenje Euharistije, postao jedini „episkopos“ saveza
zajednica jednog grada. (up. R.Friling 224). – Takođe treba svi da poštuju dijakone
kao da predstavlja Isusa Hrista i biskupa, jer je on slika Oca i starešine kao da
predstavljaju skupštinu saveta Božijeg i krug apostola. Bez svih njih ne može da
bude reči o Crkvi.“ (Ign.Trall. 3,1)
Takođe i ova starocrkvena biskupska služba (zvanje) se praktikovala u jednoj
zajednici ... i mogla bi se porediti sa našom (evangeličkom) današnjom svešteničkom
službom (nem. Pfarramt) (cit. kod R. Friling, 222) Već reformatori su „u biblijskom
smislu“ neke vođe zajednica, „zajedničkih Bogosluženja i Večere Gospodnje nazivali
„episkop“ ili „biskup“.“ U teološkom ali ne i u sociološkom smislu „se sve evangeličke
ordinacije (rukopoloženje za sveštenika) i svi „pastori“ i „pastorke“ (=pastiri!) nalaze u
važećem episkopalnom lancu sukcesije...“ (R. Friling, 223), kad se zanemari
činjenica da je staroj crkvi bilo važno da može da se dokaže ovaj lanac (vidljivost
lanca sukcesije) ali upravo prvi članovi ovog lanca su – posebno u Rimu – istorijski
slabo potvrđeni. Kao Pavle i drugi apostoli su se oslanjali na to da su njihove
zajednice priznavale dokazane „starešine“ (bilo kakvo ime da su nosili) – sa ili bez
polaganja ruku! „Sukcesija“ je rimsko-pravni pojam koji znači pravnu naslednost“ –
apostoli su imali naslednike u „učenju apostola“ i u „brizi za zajednicu“ (episkopé,
(služba, nadglednišvo) koje Luka pripisuje 12 apostola) ali ne u smislu rimskog
prava.
Apostolat (apostolé) odn. apostoli, i da li u NZ postoji „Petrova služba“?
„Kriterijum pripadnosti“ ograničenom „krugu apostola koji je načelno važio za
zatvoreni, a kojem su osim Kife / Petra (stena) i dvanaestorice, pripadali još i brat
Gospoda Jakov i „svi apostoli“ (1. Korinćanima 15.5+7) – „je ležao u pozivu i poslanju
kroz Vaskrslog (up. 1. Korinćanima 9,1)“ (J. Rolof, Apostel I NT, in: TRE 3, 1978,
430-445/433f) – Istorijski Petar je za vreme Isusovog delovanja i u ranoj crkvi
nesumnjivo imao istaknutu Hristom potvrđenu poziciju, pre svega u Jerusalimu.
Njegova apostolska služba je posle odlaska iz Jerusalima bila putovna služba i nije
bila vezana ni za jednu crkvu (zajednicu) koju je on osnovao ili posetio. Pozicija i