Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Manastiri<br />
Marina Olear<br />
U tradicionalnom hrišćanstvu monaški život se prihvata kao standard ili norma<br />
života po Jevanđelju pošto monasi teže da ispune, ne samo one zapovedi date od<br />
Hrista a zajedničke za sve hrišćane, već i dodatne savete koje je dao onima koji su<br />
spremni da čuju i prihvate.<br />
U monaškom životu hrišćani vide primer ljudi koji ozbiljno shvataju svoju veru i<br />
koji se predano posvećuju Isusovom pozivu da ga prate. Oni nisu svi savršeni ali se<br />
trude i teže savršenstvu u svom služenju. Život monaha je život stalnog duhovnog<br />
uspona i dok svet ide svojim tokom i dok vernici pokušavaju da, uz svoje<br />
svakodnevne obaveze, ostanu unutar granica crkvene tradicije, monaštvo se fokusira<br />
na samo jedan cilj, odbija svaku vrstu kompromisa i teži apsolutu.<br />
Put monaha ka savršenstvu i je postepen i povezan je sa odbacivanjem<br />
svetovnih težnji i ambicija, odbacivanjem sopstvene volje i prohteva i odbacivanjem<br />
ponosa i ega.<br />
Praksa monaškog života je veoma stara i prisutna je u većini religija:<br />
Hinduizmu, Budizmu, Taoizmu, Sufi grani Islama i hrišćanstvu. Izvajano primerima i<br />
idealima iz Jevanđelja, monaštvo predstavlja verski život podignut na viši nivo<br />
življenja, ideal savršenstva dostupan i otvoren svima koji su spremni predati se Bogu<br />
u potpunosti.<br />
Antički primeri hrišćanskog monaškog ideala su Nazireji i proroci Izraela.<br />
Nazirej je bila osoba koja se dobrovoljno odvojila ka Bogu uz poseban zavet. Proroci<br />
Izraela su se osamljivali radi pokajanja i živeli su u ekstremnim uslovima. Kao primeri<br />
ženskih uzora monaštva su Bogorodica Marija i četiri device, ćerke Filipa<br />
Evangeliste. Međutim pravi prototip svih modernih hrišćanskih monaha je svakako<br />
sam Isus Hrist.<br />
Institucionalizovano hrišćansko monaštvo se pojavilo oko 4. veka n.e. u Egiptu<br />
kao vrsta živog mučeništva. Mnogi naučnici i istoričari povezuju rađanje i jačanje<br />
monaštva u ovo vreme sa velikim promenama u samoj hrišćanskoj crkvi.<br />
Preobraćenje cara Konstantina i prihvatanje hrišćanstva kao glavne religije Rimskog<br />
carstva izmenilo je sliku o ranim hrišćanima kao maloj grupi izabranih. Nova i<br />
unapređena forma posvećenja je razvijena – dugoročno i neprekidno mučeništvo i<br />
potpuna askeza.<br />
Monaški počeci u hrišćanstvu vezuju se za pustinje Egipta i Sirije i za prve<br />
poznate monahe Sv. Antonija, Sv. Pahomija i Sv. Vasilija. Zasluge za organizovanje<br />
manastira na zapadu pripadaju Sv. Benediktu čija su pravila postavila kamen<br />
temeljac za većinu monaških zajednica 12. veka. Sv. Antonije se smatra za Oca<br />
istočnog monaštva zbog svog života u samoći i jednog jedinog saputnika – Boga.<br />
Njegovu lavru je činilo selo monaha koji su živeli, molili se, radili i jeli zajedno. Sveti<br />
Vasilije Veliki je među prvima postavio osnovne standarde monaškog života koji su<br />
usmereni ka dobro organizovanoj zajednici i pružali lekcije o osobini koja će postati<br />
ideal monaštva – skromnosti. Monasi Sv. Vasilija imali su misiju “socijalnih radnika” i<br />
vodili su institucije poput sirotišta, kuhinja za siromašne i škola za nepismene.<br />
Njegove smernice, iako nisu bila pravila u pravom smislu te reči, su postavile kamen<br />
temeljac za istočni oblik monaštva ali su imali manji uticaj na latinskom Zapadu.<br />
Prve napore ka stvaranju proto-manastira idu Sv. Makariju koji je osnovao<br />
individualne ćelije, “lavre” sa svrhom da okupi one koji su težili strogoj askezi a nisu<br />
bili u stanju da prežive uslove u pustinji. Ćelije su podignute u formi velikog manastira
Change language