Ekumenski zbornik 2006/07

„Preporuka X: Preporučujemo da se vreme između 1. septembra i 4. oktobra
posveti molitvi za zaštitu stvorenja i podržavanju postojanog životnog stila kako bi se
zaustavile klimatske promene.“ (S.4)
Poslednja preporuka je najkonkretnija od ovih deset! Opunomoćenik Radne
grupe Crkva i životna sredina Švajcarske, Oto Šefer (Otto Schäfer), komentariše:
„Usađivanje ispravnog postupanja u hrišćanski spiritualitet – to je bila veoma jasna,
opšta želja 3. evropske ekumenske skupštine. ... To je spiritualitet koji postaje
praktičan i na taj način konačno i politički- ... Nadamo se da ... crkve“ u Evropi „čuju
apel iz Sibiua i da će ga uvrstiti u svoje planove i rasporede za crkvenu godinu.“
(oeku Nachrichten 4/2007, 2)
(3) Neke izjave o ‚Jedinstvu Crkve’ iz govora u Sibiu:
(a) Pravoslavni glasovi: Mitropolit Kiril iz Smolenska i Kaliningrada
(predsedavajući Spoljnog ureda Moskovske patrijaršije) se intenzivno zalagao za
„moralne norme“ i protiv njihovih današnjih promena (Dok050/07 – 5.9., S.3).
Naglašavao je „nespojivost hrišćanstva sa moralnim relativizmom“ i neophodnost
„ujedinjavanja napora pre svega hrišćana glavnih konfesija“ u „borbi za jedinstveni
društveni moral i hrišćanske vrednosti u današnjoj Evropi“. (S.4) „Verski poglavari su
u julu 2006 u Moskvi pokazali da predstavnici najvećih religija imaju slična shvatanja
u pogledu etike. Svi oni su izrazili svoju zabrinutost za moralni relativizam koji danas
često stiče prevagu.“ (S.5) „Danas je mnogima u Evropi, od toga takođe i onima koji
ne veruju, poznato da je hrišćanstvo silan izvor podrške evropske civilizacije.“ (S.6) –
Kao i ranije, i u Sibiu, se moglo konstatovati da su čak i „otvoreni“ pravoslavci na
„osetljive“ reči kao ljudska prava, ravnopravni položaj žena u Crkvi, prosvećenost, ali
naročito ne-diskriminacija homoseksualaca reagovali razdraženo i odbijali su da
diskutuju na ova pitanja.
Atinski profesor Konstantinos Delikonstantis ukazuje na evangeličkog teologa
Adolfa fon Harnaka (Adolf von Harnack) koji govori o održanoj vernosti zajedničkim,
prvobitnim stvarima..., „prema njegovom (Harnakovom) mišljenju se stanje, koje je u
devetom veku bilo postignuto u našoj (pravoslavnoj) crkvi, nije menjalo ni suštinski ni
„nesuštinski““ (Dok.079-07 – 5.9., S.1)
„Crkva je više stvarnost koju doživljavamo nego predmet koji analiziramo i
proučavamo.“ „Jedinstvo božanskog Trojstva je ‚praikona’ (Urbild) i ‚uzor’ jedinstva
Crkve.“ (S.2) „Zajednica sa jednog mesta, okupljena oko svog biskupa radi slavljenja
Euharistije je u početku bila označavana kao ’katolička crkva’ u smislu prisustva
punoće tela Hristovog. Mesna ili lokalna crkva ovde nije nikakva delimična crkva kojoj
je potrebno upotpunjenje i koja je svoj legitimitet crpela od neke univerzalne crkve. ...
A sa druge strane mesne crkve u svojoj eklezijalnoj punoći nisu samodovoljne
crkvene zajednice, već su u komuniji sa ostalim mesnim crkvama sa kojima dele istu
pravu veru. ... ’cela Crkva’ se shvata kao ‚kategorija relacije’, kao živa i puna
zajednica lokalnih crkava koje su suštinski iste, punopravne i ravnopravne a ujedno i
pluriformne.“ (S.3) „Put ka jedinstvu vodi preko ponovnog otkrivanja i potvrđivanja
pravog smisla katoliciteta Crkve. Crkva treba da postane ono što ona jeste. Naše
crkve moraju u svome životu uverljivo dokumentovati da postoji jedna Crkva
Hristova.“ (S.4)
(b) Rimokatolički glasovi: kardinal Valter Kasper spominje najnoviji dokument
Kongregacije za verska pitanja, kako se zbog naglašavanja postojećih razlika „pre
svega mnoga evangelička braća i sestre ... osećaju povređeni“, što njega takođe ne
ostavlja „hladnim“; ali dalje može da pomogne samo „dijalog u istini i jasnosti. –
Važno je, naravno, da zbog razlika i tzv. profila iz vida ne izgubimo veće i važnije
zajedničke stvari.“ (V. Kasper primenjuje kvalitativni kriterijum Ekumenskog dekreta