Ekumenski zbornik 2006/07

Pet puteva Tome Akvinskog
Roman Miz
1. Stvoreni svet je nešto, što nije nužno samo po sebi.
Gledajući svet oko sebe dolazimo do zaključka da smo potpuno nenužna bića u
svemiru. I sve oko nas - kamenje, planine, drveće, biljke, životinje - sve je nenužno.
Sve što se na svetu nalazi, samo je mali deo sveta, kosmosa. Prema tome i kosmos
nije nužan. Moglo je biti da i njega ne bude.
Koliko ima razloga da kosmos postoji, toliko ima razloga da ga i ne bude. A ipak - on
postoji. Kako? Zašto? Na koji način?
Ništa što postoji ne postoji bez razloga. Upravo zato kosmos i postoji što ima razlog
svog postojanja. A taj razlog je izvan njega. Sve što postoj ima svoj razlog postojanja
izvan sebe. Ima razlog postojanja u Vrhovnom Biću kojeg zovemo - Bog. A razlog
postojanje Boga je u njemu samom.
2. Sve što se kreće, kreće se potaknuto od drugoga.
Gledajući na predmete koji se kreću, uverićemo se da se kreću potaknuti od
drugoga, da ih pokreće neka snaga ili sila. Postoje dve vrste te snage ili sile. Jedna
od njih je živa sila, koja pokreće predmet koji je mirovao. Čak će i povećavati brzinu
kretanja. Mrtva ili skrivena sila je ona koja trenutno ništa ne pokreće, ali ima
mogućnost da pokrene kretanje. Ta se sila zove energija.
Energija ima razne oblike - toplota, svetlo, zvuk. Energija je zapravo pretvaranje
jednog oblika sile u drugi. Svaku energiju možemo pretvoriti u toplotu, ali se toplota
nikada u celosti ne može vratiti u drugi oblik energije. To je zakon entropije, po kome
se vidi da je kosmos usmeren ka poslednjem obliku postojanja. Energija, a to je
istovremeno i materija, se gubi. Iz toga se može zaključiti da će kretanje jednom
prestati. A sve što ima svoj kraj, nužno ima i svoj početak. A ono što ima svoj
početak i svoj kraj - nije večno. Materija, dakle- nije večna.
Kada bi kretanje bilo oduvek, već bi se davno dogodilo izjednačenje i nastalo bi
mirovanje. Mora, dakle, postojati neki razlog, koji nije u okvirima ovog sveta, koji je
na tom svetu započeo kretanje. Taj razlog pokreće drugi, ali on sam mora mirovati,
jer kada bi i njega pokretao drugi, neko bi ga morao pokrenuti. I tako moramo doći do
poslednjeg razloga pokretanja. Do onog razloga koji druge pokreće, a sam miruje. To
je nepokretni pokretač. A to može biti samo Bog.
3. Život mora imati svoj početak, jer prirodne nauke nepogrešivo dokazuju da je
postojalo vreme kada života nije bilo.
Razmišljajući o postojećem svetu, dolazimo do zaključka da u pradavna vremena nije
bilo nikakvog života. To je istina, koju niko ne može pobiti. Tada život nije bio ni
moguć, jer je svemir u ta vremena bio tečnost, a ne čvrsto tlo. Danas na svetu postoji
život: ljudi, životinje, biljke, mikroorganizmi. Dakle - neko je to morao stvoriti. Taj neko