Ekumenski zbornik 2006/07

IV NENASILJE
Definicija nenasilja
S francuskog prevela Ana Raffai, Izvor: Lexique de la non-violence, Jean Marie Muller, « nonviolence
» str. 56-58.
Nenasilje je još uvek »nova ideja u Evropi«. Zbog toga ima mnogo
nesporazuma i zbrke oko nenasilja i nije jednostavno objasniti njegovo stvarno
značenje. Kada čujemo nekoga da govori o nenasilju, naša prva reakcija je najčešće
nepoverenje ili sumnja. Tumačim ovu reakciju time što smo naslednici tradicija koje
ustupaju lepo i bogato mesto nasilju, kakvo nenasilje nikada nije dobilo.
Reč nenasilje potiče od Gandija (Gandhi). Ona je doslovni prevod sanskritske
reči ahimsa (a: negiranje i himsa: škodljivost, nasilje). Često se komentarisalo kako je
reč nezahvalno izabrana i da sama reč podupire mnoge dvosmislenosti 2 . Ipak,
prednost tog pojma je to što nas navodi da se suočimo s mnogim dvoličnostima
nasilja, jer smo često u iskušenju da ih skrivamo kako bismo lakše živeli.
Treba postati svestan da smo već vekovima opterećeni, jer nam se nameće
uverenje da je nasilje ne samo nužno nego i legitimno. I više od toga, nasilje je
časno. Najčešće je junak, o kojem saznajemo iz legendi ili istorije i kome se divimo,
na neki način nasilan. Ako je nasilje zaista vrlina snažnih ljudi koji se tuku da bi
pobedila pravda i da bi odbranili slobodu, nenasilje može biti samo slabost onih koji
nemaju hrabrosti za nasilje.
Nemoguće je razviti značenje nenasilja dok ne preciziramo značenje nasilja.
Zbog toga treba razlikovati sukob, agresivnost, borbu i snagu od nasilja u pravom
smislu te reči, što smo navikli da brkamo. Nasilje je proces ubijanja, koji radikalno
pervertuje sve odnose prema drugoj strani. Buđenje nenasilja se dešava kada
postanemo svesni nasilja kao stvarnosti koja je radikalno suprotna zahtevima
razuma. Zaista, naše iskustvo nasilja u svetu nam pomaže da otkrijemo želju za
nenasiljem koju nosimo u sebi. Traženje nenasilja pripada ljudskom duhu, ono je u
nama, mnogo pre nego što smo upoznali nasilje i ono razotkriva nehumanost nasilja.
U sukobu sa nasiljem postajemo svesni njegovog bezumlja. Etički sud koji
prepoznaje da je nasilje negacija ljudskog duha, kategorički mu se suprotstavlja i ne
pristaje da ga ikada opravdava. Odbijanje nasilja je temelj koncepta nenasilja.
Znači, nenasilje pripada području filozofije i, u skladu s tim, području politike.
Filozofija koja se prilagođava nasilju negira sebe kao filozofiju. Isto važi za politiku.
Slaba tačka dominantnih ideologija upravo je njihovo opravdavanje nasilja, pa su
nasilje pomirili s idealima naše kulture. Čim nasilje proglasimo legitimnim ono postaje
2
Gandi je radije koristio reč »satyagraha« (od satya: istina i agraha: prijanjanje) koju je sam skovao kako bi
pozitivno izrazio svoj ideal. Objašnjavao je: »Etimološki reč znači: držati se istine ili snage istine«. Ali, i to
objašnjenje je vrlo ambivalentno. Istina, može imati samo snagu po svojoj uverljivosti. Ili u političkoj akciji,
kada se radi o borbi protiv strukturalnog nasilja u društvenom neredu, nije dovoljno držati se samo snage
uveravanja. Nenasilna akcija treba da ima na raspolaganju stvarnu snagu da se suprotstavi i da primora one koji
imaju moć da popuste. Ta moć da drugoga primoramo ne može da se definiše samo kao »snaga istine«.