You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Intervju – Joakim Rac iz Kanade: Plamen mira<br />
Marija Sabadoš<br />
Vladika Joakim Segedi je u ruskokrsturskoj crkvi sv. Nikolaja, 24.1.1982.<br />
godine za sveštenika posvetio Joakima Raca. Već sledeće godine Rac sa svojom<br />
suprugom odlazi u Kanadu, prvo na 3 godine ali ga sveštenička služba više nije<br />
vratila u stari kraj. Napunilo se 25 godina službovanja a taj jubilej je proslavio u<br />
Kenori, u kanadskoj provinciji Saskačevan. Ove godine je posetio, na vrlo kratko<br />
vreme, svoj Krstur, roditelje, sestre, rodbinu, prijatelje.<br />
JR: Ja sam dekan Jorktonskog dekanata u Kanadi, paroh u Konori u<br />
Saskačevanu, ili kako me tamo zovu „Otec RAK“. Kad sam došao u Kanadu od<br />
Rusina tu je bio samo otac Ramač i otac Mudri, 400 km dalje od nas. U mestu bili<br />
smo sami od Rusina. Deca su nam išla u školu sa Indijancima. Kad sam kupio auto<br />
od poglavice, morao sam pušiti lulu mira i igrati sa njima indijanske igre. Njima nije<br />
bitno koliko čovek zna, nego koliko mu je stalo do njih, koliko ih voliš, koliko te briga<br />
za njih. Kad osete da imaš dobre namere, ljubav, i oni ti tako uzvraćaju. Sada imamo<br />
na hiljade prijatelja u celoj oblasti Saskačevan u Kanadi.<br />
MS: Slovenski narodi misle da su severni narodi zatvoreniji u sebe, da teže<br />
stvaraju kontakte sa drugima. Na koji ste način uspeli da stupite u kontakt sa<br />
Indijancima?<br />
JR: Bio sam jako aktivan u njihovom životu, u svemu. Posećivao sam ih i bio<br />
aktivan u svim zbivanjima – postao sam fudbalski trener, išao sam na folklor, hor,<br />
pevanje. Šta god se dešavalo državi, u selu, sa predsednikom države, sa<br />
predsednikom pokrajine, kad su slavili republički praznik, svugde sam bio. Oni su vrlo<br />
dobri i iskreni ljudi. Kad ih voliš, poštuješ oni ti uzvraćaju na isti način, sa ljubavlju,<br />
poštovanjem i pomažu ti.<br />
MS: Da li država pomaže verske zajednice?<br />
JR: Država ne pomaže verske zajednice. Svi ljudi koji žele i mogu pomažu<br />
Crkvu, imaju na to pravo i oni to i rade. Država daje slobodu vere a judi sami<br />
održavaju i pomažu svoju crkvu.<br />
MS: Da li je dovoljno sredstava iz vlastitih finansija?<br />
JR: Dovoljno je. Živimo od vlastitog rada. Ne odnosi se to samo na finansijska<br />
sredstva, nego ljudi kad dolaze u crkvu podržavaju je, imamo radne akcije, družimo<br />
se, to postaje društvo ljubavi, poštovanja. Vidimo u Evanđelju kako je društvo donelo<br />
prijatelja Isusu. Takvi bi i mi trebali biti – prvo dati sebe Isusu a zatim i prijatelje,<br />
članove porodice, komšije. Bilo bi lepo kad bi smo svake nedelje doveli u crkvu po<br />
jednog prijatelja jer Crkva je zajednica prijatelja. U zajednici u kojoj postoji<br />
neprekidna ljubav briga i pomoć... Kad tako živimo hrišćanski život tada nema<br />
nikakvih problema ni u crkvi, ni u društvu, ni u porodici.<br />
MS: Postoji mišljenje da danas nema dovoljno vremena za duhovni život.<br />
Kako je to u Kanadi kad tamo ljudi imaju još brži način života?<br />
JR: Kad se vratimo 100 godina unazad, vidimo da su tada ljudi imali manje<br />
vremena; kuvali su drugačije, prali drugačije... Sad ubace u mašinu za veš i ona<br />
pere. Šta mi radimo s tim vremenom koje naši preci nisu imali? Išli su peške ili na<br />
kočiji, a mi sada imamo automobile. Znači imamo više vremena nego oni. Sve zavisi<br />
kako rasporedimo to slobodno vreme. Lako je to vreme ispuniti smećem. Važno je<br />
imati kantu za smeće gde bi smo imali da pobacamo smeće iz našeg života, jer<br />
nama nije prijatno, za naš duhovni život, da nosimo to smeće u svom srcu. Svoj krst<br />
moramo nositi do kraja. Često želimo skratiti svoj krst da bi nam bilo lakše nositi.<br />
MS: Šta u vama budi najjača osećanja?
Change language