Ekumenski zbornik 2006/07

UR 11: „Kod – ekumenskog – uzajamnog poređenja učenja ne treba zaboravljati da u
katoličkom učenju postoji rangiranje ili ’hijerarhija’ istina, prema različitom načinu
odnosa sa osnovom hrišćanke vere.“) – Kao što je u ovom najnovijem dokumentu
rečeno: „Isus Hristos je svojim spasonosnim delovanjem prisutan i u crkvama i
crkvenim zajednicama koje su od nas odvojene. ... Pre nekoliko decenija se ovakva
izjava uopšte nije mogla zamisliti, ... Razlike se dakle ne odnose na to da li je neko
hrišćanin, ne odnose se na pitanje spasenja; razlike se odnose na pitanja vezana za
posredovanje spasenja i na vidljiv oblik Crkve. Za katolike kao i za pravoslavce ovo
nisu sporedna pitanja. Jer crkva ... je vidljiva crkva, vidljiva i u njenom službenom
(oficijelnom, amtlich) obliku. I ko bi hteo da negira da u ovim pitanjima nažalost još
nema konsenzusa.“ (Dok.046-07 – 5.9., S.3) „Zbog toga što nismo jedinstveni u
shvatanju Crkve i u većem delu takođe u shvatanju Euharistije, ne možemo zajedno
da se okupimo oko stola Gospodnjeg i zajednički“ primati komuniju (ovaj sakrament).
– „Krivicu za ovaj neizmerni bol koji je već nastao zbog naših podela ne smemo
tražiti samo kod drugih. ... jednostrano pripisivanje krivice u većini slučajeva istorijske
provere nije postojalo...; većinom je krivica podeljena na obe strane.“ (S.4) Moramo
„se moliti za Duha jedinstva. Duhovna ekumena je zbog toga središte i srce
ekumene.“ – „Moderna ideja dostojanstva i ljudske osobe i ljudskih prava uopšte ima
svoje poreklo u jevrejsko-hrišćanskoj tradiciji. Modernu dakle ne moramo paušalno
da odbacujemo, ali je moramo čuvati od uništenja sebe same.“ – Danas se Evropa
nalazi u opasnosti da jednostavno zaboravi svoje ideje.“ Primarna opasnost je
„zaboravljanje Boga koje jednostavno ignoriše Božiju zapovest, ravnodušnost,
površnost, individualizam i nedostatak spremnosti na angažovanje i žrtvovanje za
zajedničko dobro“. (S.5)
(4) Nekoliko značajnih uputa na dijakoniju ljubavi i pravednosti, posebno od
pravoslavaca
Kardinal Valter Kasper je pred kraj svog govora (S.6) rekao: „Različite kulture
(Evrope) su bogatstvo. Ali nas spaja ideja dostojanstva svakog čoveka, koje je svaki
čovek dobio od Boga; ideja svetosti života, saživota u pravednosti i solidarnosti; ideja
čuvanja stvorenja i ideja nove kulture milosrđa i ljubavi.“ (S.6)
„U mladosti sam sa zajednicom Sant*Egidio naučila da molitva i ljubav prema
siromašnima pripadaju suštini hrišćanstva“, rakla je Evelina Martelli (Dok.052-07 –
5.9.,S.2).
Vaseljenski patrijarh Vartolomej iz Carigrada podseća da njegova crkva „pravoslavne
sestrinske crkve kao i ostale Hristove crkve u celom svetu“ već duže od sto godina
„pozivaju na saradnju kako bi se neograničeno ponovno uspostavilo hrišćansko
zajedništvo i jedinstvo i kako bi se moglo pohitati u pomoć ugroženim ljudima.“
(Dok.041-07 – 5.9.,S2)
Kao i na Generalnoj skupštini Ekumenskog saveta crkava u februaru 2006 u
Porto Alegre, za iznenađenje se postarao arhiepiskop Anastasios iz Tirane/Albanija.
Već na početku njegovog govora „Svetlo Hristovo i Evropa“ rekao je: „Arnold
Toynbee je razlikovao ... između tehnološkog napretka s jedne strane i pravog
napretka, koji naziva „spiritualizacija“ s druge strane. On je korene krize zapadnog
sveta video u njegovom otuđenju od religijskih doživljaja i prihvatanju kultnog
obožavanja tehnologije, nacionalizmu i militarizmu.“ Ovim silama na put treba da
stanu snaga karaktera i vitalnost kreativnih manjina.“ (Dok.072-07 – 6.9.,S1) –
Poslednja trećina govora arhiepiskopa Anastasiosa je sasvim ispunjena pozivom na
dijakoniju ljubavi i pravednosti (ovde je samo prvi deo): „’Neka tako vaša svetlost
svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da slave vašeg oca, koji je na
nebesima.’ (Matej 5,16) Crkva će uvek biti pozvana da svoju veru dokazuje kroz dela