Ekumenski zbornik 2006/07

Biblijski i eklezijalni temelji ekumenizma
Božja Objava u Starom Zavetu odnosila se na celokupno čovečanstvo, mada
je bila objavljena izraelskom narodu. Ona vidi čovečanstvo kao jednu veliku porodicu.
te i teorija monogenizma služi ideja velike porodice. A to znači da su svi ljudi jednoga
roda, da su braća i sestre. Biblija odbacuje svaku mogućnost podele ljudi na klase,
kaste, ili po nekoj drugoj šemi podele. Biblija ne priznaje nikakve razlike među
ljudima.
Božje viđenje čovečanstva kao jedne velike porodice ponekad zamagljuje
greh, koji unosi podele u tu ljudsku porodicu. Početak toga bio je događaj sa Kainom
i Aveljom. Taj je događaj postao simbol podeljenog čovečanstva. Još jači znak tih
podela bila je gradnja vavilonske kule.
U Novom Zavetu znak jedinstva je sam Isus Hristos, koji dolazi na ovaj svet
da ujedini i spasi celo čovečanstvo, ceo ljudski rod. Sjedinjenje po Isusu događa se u
dva pravca – vertikalno s Bogom i horizontalno među ljudima.
Ove dve dimenzije treba da ujedine čovečanstvo po uzoru na tri Božje osobe
u Trojstvu, a po Isusovoj želji: da svi budu jedno kao što si ti, Oče, u meni i ja u
tebi. Neka i oni budu u nama, da svet poveruje da si me ti poslao (Jn 17,21).
Crkva je posebni inicijator i nosilac obaveze ostvarenja ovog Božjeg
ujedinjenja celog čovečanstva je, jer se i sama razvila iz jedne male zajednice. Njen
zadatak je sada da obuhvati sve ljude: Zato idite i sve narode učinite mojim
učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28,19). O tom Božjem
planu piše i apostol Jovan, citirajući reči samoga Isusa: Ali, ne molim samo za njih
(tj. one koji poverovaše u mene), nego i za one koji će na njihovu reč poverovati
u mene (Jn. 17,20). Tu se govori o onima, koji, doduše, još nisu u zajednici, ali će joj
se pridružiti.
Vrlo dramatično zvuče reči apostola Pavla: Nema više Judejin – Grk, rob –
slobodnjak, muško – žensko, jer ste svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3,28), a
takođe i: Tu više nema Grk – Judejin, obrezanje – neobrezanje, varvarin – Skit,
rob – slobodnjak, nego je sve i u svima Hristos (Kol. 3,11).
Sveti Duh, koji je Duh ljubavi, ali i Duh jedinstva u podeljenoj Crkvi, je prvi i
pravi inicijator ekumenskog pokreta, kome je primarni cilj da ostvari Isusovo
zaveštanje da svi budu jedno (Jn. 17,21). U tom kontekstu je ekumenska delatnost
Crkve njena suštinska misija, a takođe i misija svakog sveštenika i svakog
navestitelja Evanđelja. Stoga ekumenizam nije neki dodatni rad, još manje
opterećenje, a za neke možda i hobi, već je to osnovno poslanje i Crkve i njenih
članova.
Da svi budu jedno kao što si ti, Oče,u meni i ja u tebi. Neka i oni budu u
nama, da svet poveruje da si me ti poslao (Jn. 17,21) – ova molitva osnivača
Crkve povezuje ideju jedinstva hrišćana i njihovog svedočenja u svetu – da svet
poveruje! Sledbenici Isusa moraju pokazati svoje jedinstvo u Bogu i time pozvati
svoju nekrštenu braću da i oni postanu učesnici. A istorijska realnost pokazuje da se
mnogo reskira sa obavezom – da svet poveruje! Po tome što se vidi, svet bi mogao
misliti da Otac nije uslišio molitvu Sina, da Isusovo delo otkupljenja nije donelo mir na
ovaj svet, već neslogu i nemir, pa čak i zaključak da je Evanđelje istovetno sa drugim
učenjem, kome ni do danas nije pošlo za rukom da reši problem podeljenosti.
Teološki temelj ekumenskog pokreta nalazi se i u sakramentima, posebno u
krštenju. Drugi Vatikanski sabor naglasio je da je krštenje sakramentalna veza
jedinstva sviju, koji su njime preporođeni, jer kroz sakramenat krštenja... kada
ga se primi sa odgovarajućim raspoloženjem, čovek se zaista utelovljuje u