You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Slovačka evangelička crkva augsburške veroispovesti<br />
Vladislav Ivičiak<br />
Slovačka evangelička crkva a.v. u Srbiji spada u porodicu evangeličkih<br />
luteranskih crkava koje su okupljene u Svetskom luteranskom savezu. Ime<br />
„luteranska” dobila je po reformatoru Martinu Luteru. A kao crkva „augsburške<br />
veroispovesti” se ova crkva naziva po Augsburškoj veroispovesti koja je bila 25. juna<br />
1530 pročitana na državnom saboru u Augsburgu. Zanimljivo je spomenuti, da je<br />
naziv „evangelička crkva a.v.” karakterističan za luteranske crkve u bivšoj Austro-<br />
Ugarskoj. Među ove crkve spada i SEAVC u Srbiji.<br />
Martin Luter<br />
Martin Luter (Luther) je rođen 10. novembra 1483 u Ajslebenu (Eisleben). U<br />
latinske škole je išao u Mansfeldu, Magdeburgu i Ajzenahu (Eisenach). Studirao je<br />
na univerzitetu u Erfurtu gde je i 1505 magistrirao (majstor slobodnih umetnosti). Te<br />
iste godine 2. jula u blizini gradića Štoternhajm (Stotternheim) zadesilo ga je<br />
nevreme. U njegovoj blizini je udario grom i on je u velikom strahu viknuo: „Sveta<br />
Ana, pomozi! Postaću monah!” 17. jula je otišao u manastir avgustinaca u Erfurtu i<br />
posle 6 meseci je počeo njegov novicijat. Posle godine dana je bio primljen u<br />
monaški red a 15<strong>07</strong> je bio rukopoložen za sveštenika. Svoju prvu misu je celebrirao<br />
2. maja u manastirskoj crkvi. Teologiju je studirao na univerzitetu u Erfurtu. Godine<br />
1510 je bio u Rimu. 1511 je bio premešten u Vitemberg (Wittenberg). 1512 je bio<br />
promovisan za doktora teologije. Posle promocije preuzima profesuru za biblijsku<br />
egzegezu na teološkom fakultetu univerziteta u Vitembergu. Iako je imao dobru<br />
akademsku karijeru, uveliko ga je zabrinjavalo pitanje: Kako opstati pred Bogom?<br />
Kako doseći milost Božiju?, pošto je Boga poznao samo kao pravednog (što znači<br />
kao sudiju) a ne i kao milostivog. Odgovor na ovo pitanje našao je u poslanici<br />
Rimljanima 1, 17 „U njemu se otkriva Božije delo pravednosti, od početka do kraja<br />
zasnovano na veri, kao što je i zapisano. „Pravednik će živeti od vere”“<br />
Na osnovu ovog je shvatio da Božija pravednost nije pravednost kojom nas<br />
On sudi, već pravednost koju nam On daje. Opravdava nas – čini nas pravednim. I<br />
na osnovu ovog saznanja je 31. oktobra 1517 na vrata dvorske crkve u Vitembergu<br />
prikucao 95 teza protiv prakse prodavanja indulgencija i pozvao na debatu o značaju<br />
oprosta – indulgencija. Ove indulgencije su u to vreme bile spojene sa tajnom<br />
pokajanja (ispovesti, pokore) i smatralo se da redukuju ovozemaljske kazne kao i<br />
muke u čistilištu. Ovaj događaj se smatra početkom reformacije i do danas se u<br />
protestantskim crkvama obeležava kao dan reformacije (u Slovačkoj to je čak i<br />
državni praznik).<br />
Godine 1520 nastaju značajni Luterovi reformacijski spisi: O dobrim delima,<br />
Hrišćanskoj vlasteli nemačkog naroda o poboljšanju hrišćanskog staleža, O<br />
babilonskom zarobljeništvu crkve i O slobodi hrišćanina.<br />
Te iste godine papa Lav X izdaje bulu Exsurge Domine protiv zabluda Martina<br />
Lutera, koju će Luter spaliti zajedno sa knjigama kanonskog prava i sholastičke<br />
teologije.<br />
Jovan Ek (Johann Eck) je na saboru u Vormsu (Worms) pred carem Karlom V<br />
od Lutera tražio da se odrekne svojih knjiga i učenja. Luter je na ovo odgovorio: „Sve<br />
dokle ne budem uveren svedočanstvom Pisma ili jasnim razumnim razlozima, reči<br />
Pisma koje sam do sada citirao su jače od mene. Ni papi ni samim koncilima ne
Change language