Ekumenski zbornik 2006/07

imenima. 33 Tako, Mišna, kao jedna od tora, spada u klasifikaciju objavljene Tore sa
Sinaja.
Treće rešenje se odnosi na radikalan metod ponovnog pisanja Pisma, gde se
delovi Mišne inkorporiraju u tekst Pisma. Ovakav metod se može naći u tekstu Sifra
koji prepravlja Knjigu Levita. Ovakav pristup zastupa mišljenje da postoji samo jedna
Tora koja s vremena na vreme zahteva dopunu i proširenje.
Najranija egzegetska strata oba Talmuda tretira Mišnu kao zavisnu od Pisma,
koja kao takva dobija legitimitet autoriteta. Obično, citirajući Mišnu, Talmud pita: „Koji
je izvor tih reči?” i odgovor je: „Kao što je rečeno u Pismu.” 34
Po Nojsneru, postojala su dva razloga koja su uslovila zapisivanje Usmene
Tore u odnosu na (već postojeću) Pisanu Toru: osvećenje u sadašnjosti kao i
spasenje na kaju vremena. „Usmena Tora se u okolnostima i jeziku krize pozivala na
reči sinajske poruke, koja je iz prošlosti došla u pisanom obliku... Tokom perioda
kasne antike, jevrejski narod je učestvovao u napornom poslu očuvanja otkrivene
istine u jeziku i kategorijama datog časa.” 35 Istina, koja je u ovom slučaju poreklom iz
perioda kasne antike, je tako primljena i zapisana. Iako objavljena kasnije, i ona je
shodno ovom principu takođe bila sa Sinaja.
Dinamika judaizma se može shvatiti ako razumemo kako se Usmena Tora
odnosi na Pisanu Toru, i kako obe čine jednu jedinstvenu Mojsijevu Toru. 36
Tumačenje Zakona i njegovih zapovesti mora uzeti u obzir ljudsku ograničenost.
Jedino tada Tora može biti Tora živih.
Pitanje šta je živa Tora se odnosi na dinamičan odnos između Tore, koja je
ovde drugo ime za Zakon, autoriteta mudraca određene generacije i Božanske
objave.
Agada iz Vavilonskog Talmuda (Baba Metzia 59b), zvana Ahnaijeva peć će
ovde poslužiti kao primer. Agada preispituje autoritet čuda i Božije objave kao što su
Bat kol – glas Božiji, što se tiče pitanja Halahe tj. jevrejskog Zakona. Ova Agada
takođe preispituje autoritet pojedinca, kada se razmatra princip koji se odnosi na
mišljenje većine u odnosu na poštovanje Zakona. Formalno, ovaj problem je uveden
preko pitanja ritualne čistote. Agada donosi priču o Ahniju, čoveku koji je doneo peć
koju je napravio pred sud rabina kako bi njegov izum mogao biti ocenjen kao
podoban za jevrejsku upotrebu. Svi mudraci osim rabi Eliezera su proglasili
Ahnaijevu peć izumom koji ne odgovara zakonima košera.
Tada je rabi Eliezer pred njih postavio svaki mogući
argument, ali ih oni (ostali rabini koji su učestvovali u raspravi)
nisu prihvatili.
On im reče: „Ako se Halaha slaže samnom, neka to
potvrdi ovo drvo rogača.” Tad je rogačevo drvo premešteno 100
lakata (neki kažu čak 400 lakata). „Rogačevo drvo ne može
poslužiti kao dokaz” rekoše oni.
Tada im on ponovo reče: „Alo se Halaha slaže samnom,
neka to dokaže ovaj potok.” I tada voda potoka poteče unazad.
„Nikakv dokaz se ne može izvesti iz toka vode” uzvratiše oni.
On još jednom reče: „Ako se Halaha slaže samnom, neka
to dokažu zidovi ove učionice,” i zidovi se nagnuše da padnu. Ali
33
Ibid., 137
34
Ibid., 140
35
Neusner, J. (1990), 24
36
Neusner, J. (1990), 24