Download catalog in format PDF - Brancusi

Izvanredan ekonomski napredak, trgovniski kapaciteti koji su dostavljali lokalnu robuna sva evropska tržišta, i ne samo na evropska, društvena restrukturacija i uslojavanjebazirano na ovim realnostima, udaljavanje od ratnih opasnosti na ovim prostorima,raspad feudalnih odnosa i pojavljivanje tržišne proizvodnje, putem intenzivnepoljoprivredne proizvodnje podržane raznovrsnom industrijskom unutrašnjomproizvodnjom, jesu stvarnost regiona u XIX vekuUgledne ličnosti kulture rađaju se i rade na celom prostoru Banata. Sve etničkezajednice imale su svoje ličnosti na različitim domenima. Neki su radili samo nalokalnom i regionalnom planu. Drugi su izašli iz ovih okvira, postajući ličnosti evropskihrazmera. Bilo je banaćana utemeljivača kulturnih, naučnih i tehničkih domena uRumuniji, Mađarskoj, Srbiji ili na nemačkim teritorijama. Bili su pokretači škola,institucija, kulturnih zbivanja, slavni inženjeri i tehničari, svetski putnici sa raznovrsnimizveštajima o svojim putovanjima. Njihov je broj veoma velik, ali su njihove aktivnosti idela samo delimično poznata publici. Oni zaslužuju značajniju pažnju od stranenaslednika, zato što svi služe na čast ovoj regiji. Bili su Rumuni, Nemci, Mađari, Srbi,Hrvati, Bugari, Jevreji, Česi, Slovaci, Francuzi, Italijani itd. Radili su u veoma različitimnacionalnim, društvenim i kulturnim sredinama, na četiri kontinenta. Jedan rečnik ovihličnosti koje su rođene, odrasle i obrazovale se u Banatu popunjavao bi nekoliko hiljadastranica. Ovaj bi se rečnik trebao pripremiti. Postoje rečnici ličnosti iz različitih zemaljakoji obuhvataju i ove banaćane, ali ne postoji jedan rečnik banatskih ličnosti.Buržoaska revolucija 1848.-1849. god. oslobodila je od stega kreativnu energijuBanata. Evolucija privrede pretvorila se u ekonomsku revoluciju, a društvena je dostiglavisoke stepene integracije, nacionalna – pobuđena spontano – definitivno je označilaistoriju druge polovine XIX-og veka. Kulturna evolucija sledila je ovu stvarnost iponekad ju je prethodila i izazvala.U ovom razbuktalom kontekstu, sa privredne i društvene tačke gledišta, i kulturna suzbivanja izuzetna. Nije ti ni jasno sa kojom da počneš, kojoj da posvetiš više pažnje, nakoju evropsku ili svetsku struju ili nacionalnu kulturnu ideju da se odnosiš.Jedan je fenomen izvanrednog opsega i vremenske širine bio onaj horski. Proizišao jeiz dveju struja: religijske (pravoslavne i katoličke) i narodne (svake etničke zajednicenaseljene u regiji), horsko je pevanje poznavalo u XIX i XX veku autentičnu eksploziju.Postojanje više konfesionalnih crkvenih horova u istom selu, postojanje više mešovitihhorova (verskih i laičkih, muških i ženskih) dovelo je do horske ekspanzije koja nijezabeležena u drugim krajevima. Horska takmičenja su se održavala koliko povodomsvečanosti, toliko i povodom raznih takmičenja. Jedan je drugi fenomen bio učestvovanjeu jedan hor (horskog društva ili pevačkog i muzičkog društva) ljudi koji su pripadalidrugim nacionalnostima od prvobitne horske; na taj su način nastali horski ansamblivredni poštovanja koji su sakupili najbolje glasove lokalne zajednice i koji su zabeležilinajveće međunarodne uspehe.Druga komponenta banatske duhovnosti bile su fanfare (duvački orkestri). Proizniklaiz vojne i kolonističke muzike, banatska fanfara – koja je u početku radila po etničkim iverskim kriterijumima – prošla je ovu inicijalnu fazu i postala komponenta banatskogfolklora svih nacionalnosti. Razni kompozitori i samouki muzičari komponovali sumelodije za ove fanfare, a takmičenja duvačkih orkestara, ostala su i do dana današnjegbanatska stvarnost.Poseban fenomen na evropskom i svetskom planu predstavljaju seljaci od pera, seljacipesnici, seljaci pisci, seljaci publicisti. Negovana u redovima banatskih pismenih seljaka,aktivnost je dobila značajan oreol za banatske zemljoradnike. Fenomen je nastavljen do23