Download catalog in format PDF - Brancusi

Šumadiji se prvo jaje našarano za Uskrs naziva čuvar, pa je čuvano radi zdravlja, kao lek.Prvo obojeno jaje za Uskrs je u Gornjoj Pčinji odnošeno na njivu koju su protekle jeseniprvu uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne su ga donosili otud i čuvali preko godine kaolek, ili su ga zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad.LJuske jajeta su mrvljene, da se ne bi u njima mogle veštice prevesti preko vode.Belo jaje se stavlja u sredinu uskršnjih kolačića (kavajčića), kojima se međusobno čeljaddaruje.Prilikom sejanja konoplje, koju u Gornjoj Pčinji seju muškarci, u zemlju poslednjesedmice u junu, kada najkasnije mogu da padnu Petrove poklade. U pravosalvnomsvetkovanju Uskrsa je, po rečima teologa Lazara Mirkovića, utisnut kosmički tokkretanja, jer je pomireno solarno i lunarno računanje vremena. Po tome se tek po isteku532 godine (vreme koje se naziva indiktion) ponavlja Uskrs kada su potpuno istovetninjegov datum (koji se računa prema Suncu, tj. prolećnoj ravnodnevici), mesečeva mena(pun Mesec, posle ovog datuma) i dan (nedelja, koja se svetkuje kao dan Hristovoguskrsnuća). Drugim rečima, ovogodišnjem Uskrsu će u tančine odgovarati Uskrs koji ćese praznovati 2 530. godine.MAŠĆENJE JAJANaši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu sve omastiti (obojiti) uskršnja jaja,kako bi praznik bio što lepše proveden, a radost, pogotovu mladeži, veća. U crveno subojena (mašćena) jaja kuvanjem broća, žutocrveno kuvanjem ruja, crvenomrko metvice,crvenkasto šljivove kore. Žutu boju daju kuvana lukovina, mlečika, kukurek, kopriva,srpak, dud, dunja, smreka, breza i dr. Mrku boju daju orahovina, cerovina i čađ, zelenu -seme koprive i koren patliyana, plavu - divlji zumbul, i dr.Uskrs u hrišćanskom svetu nije, bezmalo od početka svetkovanja ovog praznika,proslavljan u isto vreme. Da bi se praznovanje datumski ujednačilo, car Konstantin jesazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Pravilo koje je crkva ustanovila je dase Uskrs praznuje u prvu nedelju (kao sedmični dan odmora) koja dolazi iza prvog punogMeseca što se pojavi posle prolećne ravnodnevice. Po tome Uskrs, u zavisnosti od pojavepunog Meseca nakon prolećne ravnodnevice, može da padne najranije 4. aprila, anajkasnije 8. maja (po novom kalendaru). U ovom drugom slučaju je Đurđevdan naVeliki petak.Pravoslavna crkva je ostala sve vreme dosledna ovom pravilu određivanja dopuna, dok jeKatolička crkva odstupila od ovog pravila 1583. godine, čime je, nakon milenijumaistovremenog svetkovanja Uskrsa od svih hrišćana širom sveta, povređena odlukaHijeskog sabora.Najveći praznik hrišćanske crkve, Uskrs, u našem narodu je vrlo značajna svetkovina,propraćena nizom običaja.U mnogim krajevima je običaj da se svak, kad ovog jutra ustane, protrlja uskršnjimjajetom po licu, verujući da će, tako, biti zdrav i rumen kao ono. Zato su to činili jajetomkoje je obojeno crveno, a ponegde su za ovu prigodu odvajali jaje koje je prvo obojeno93