Download catalog in format PDF - Brancusi

BADNJI DAN6. dan u godiniOd svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate,Badnji dan se izdvaja po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjimakoja sadrži. Kao što je krsna slava osobeni i prepoznatljivi znak za Srbina, tako je ibadnjak naročita srpska običajna odlika.Posmatran u ovoj ravni, gledan očima čoveka koji je živeo pre pet hiljada godina, Badnjidan se čini kao prastari praznik izbavljenja od pomora, kao prava svetkovina borbe zaživot. U studenom okruženju, okovan zimom i ledom, svele i mrtve prirode oko sebe, udanima koji su tako okraćali da se čini da će prevladati beskonačna noćna tama, uz svedalje sunčevo svetlo i njegovu zgaslu i nedopiruću toplinu, čoveku davnine se nametaoutisak kraja sveta i veka i neizbežne smrti. Prevaga sila tame i podzemnog sveta u timdanima je očigledna, te se čini da je došlo poslednje vreme. I kao što sa očajanjempočinje pravi optimizam, i u beznađu zaiskri podsticajna nada, tako u zimskojkratkodnevici, ljudskim dejstvom nastaje prevratna borba. Sečom badnjaka, čiji je korenu donjem, čoveku nenaklonjenom svetu, njegovim prinošenjem na žrtvu, razgorevanjemna ognjištu pojačava se čistilačka snaga i životodavno dejstvo vatre, kao pripomoć Suncu,sa željom da bude onoliko života koliko se sa badnjaka roji varnica. Samo pregorevanjebadnjaka je taj delbeni čin početka pobede nad mrakom i smrću i novo raspretavanježivota.Na ovakav zaključak upućuje samo značenje reči badnjak. Po indoevropskoj mitološkojpredstavi, u korenu drveta sveta je podzemna zmija (neman što preti da uništi svet), kojase može samo ognjem uništiti. Takva zmija, imenovana kao Ahi Budhna, na više mesta jeopisana u "Rigvedi", drevnoj indijskoj knjizi religioznih himni. U vedskom, kaonajstarijem poznatom indoevropskom jeziku, nazvanje ove zmije znači: zmija dubine(osnove ili korena), gde je budhna: dubina, i ahi: zmija. Ahi je isto što u drevnogrčkomehis, avestinskom aži, drevnoslovenskom ož (otuda i aždaha: zmaj), a budhna ima istoznačenje kao i avestinsko buna, drevnogermanski bodam, nemački boden, ili starogrčkipidmen, dok na paliju, književnom jeziku nastalom na osnovu vedskog, bunda znači:koren drveta. U rečima budhn (staroindijski) i dubhn (praslovenski), koja znači: dubina,nije samo zvukovna sličnost. Ovome u prilog ide i grčki mit o Pitonu, zmijolikom sinuGeje (Zemlje) i Tartara (podzemnog bezdana). Grozomornog Pitona, zato što jeuništenjem pretio ljudskom rodu, ubio je Apolon i sahranio ga u Delfima pod kupastimkamenom koji je smatran za središte sveta, načinivši na tom mestu proročko svetilište iustanovivši pitijske igre, u spomen na ovu pobedu.Po tome su, kako je ustanovio ruski naučnik V.N. Taporov, deo istoga mitološkog nizastarogrčki Piton, drevnoindijski Ahi Budhna i srpski badnjak. Tako badnjak oličuje borbuprotiv uništenja, što je odslikano i u srpskim običajima i obredima oko njega.Prigorevanje badnjaka, po Čajkanoviću, predstavlja ritualno spaljivanje božanstvaplodnosti, koje se istog trena ovaploćuje u novom božanstvu kao Božić. Zato se iverovalo da ostaci, glavnje i pepeo badnjaka, kao spaljenog božanstva, zadržavajučudotvornu moć.70