Download catalog in format PDF - Brancusi

predskazanja, otkrivanja, suzbijanja bolesti itd, te mu je u staroj srpskoj mnogobožačkojreligiji negovan i poseban kult.SIROVARI13. dan u godiniObičaj da naselje obilaze povorke sirovara je u najpunijoj svežini očuvan u jugoistočnojSrbiji. Sirovari su povorka neženjenih mladih ljudi, koju u svim kućama rado primaju, jeroni, kako se verovalo, donose očišćenje rasterujući sve ljudima nenaklonjene sile (tzv."karakondžule", zle duhove) koje nanose štetu ljudstvu, usevima i stoci. Zato su ponegde,kao u selima Gornje Pčinje, cele novogodišnje noći kuće bile otvorene kako bi sirovarimogli da uđu nesmetano. Donedavno je za njih spreman i poseban obredni hleb -sirovarski kravaj.Sirovari se uglavnom ne maskiraju, kao što to čine koledari, ali, poput ovih, nisu ništamanje bučni. Naziv su dobili po igračkom pripevu "Sirovo - burovo!", koji uzvikuju uzzaglušnu galamu, dopunjenu bukom zvona, klepetuša i čegrtaljki, lupnjavom tojaga izveketom konjskih i volujskih potkovica, vukući ih nanizane na užetu. Tamo gde semaskiraju, kao ponegde oko Leskovca i Bujanovca, uparade se u svatovskom sastavu:"snaška", koja nosi "kopilče" (u stvari lutku načinjenu od lejke), "mladoženja","starejko", „svekrva" itd. U grupi je uvek neparan broj sirovara, od sedam do jedanaest,jer se veruje ako ih je paran broj da bi parnjak (ne zna se koji) te godine umro. Nikad sesvi istovremeno ne pojavljuju - da ne bi bili izbrojani, te se u pokretu stalno premeštaju,skrivajući se i pojavljujući iznenada, što daje posebnu život povorci.MALI BOŽIĆ14. dan u godiniČetrnaestog januara (prvog januara po starom kalendaru) je praznični dan u kojem sesvetkuju Mali Božić, koji se uzima kao završni dan u božićnom svetkovanju, iVasiljevdan, koji je krsno ime pojedinih rodova. Kada je za kalendarski početak novegodine uzet 1. januar, onda je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina.U obnovljenoj srpskoj državi pod Karađorđem, kada su se ustaničke granice i vlastustalili, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer jetad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i podnose izveštaji i dogovaraju poduhvatiza novu godinu.Mnogi obredi i radnje o Božiću su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću,tako da i ovaj dan obiluje živopisnim obredima. U mnogim mestima Vojvodine je bioobičaj da se na raskršićima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanjaSunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božićaspaljivali na Mali Božić. Mešen je i posebni obredni hleb, zvani valislica (ili: vasuljica),čiji naziv upućuje na ime sv. Vasilija (ili Vasiljevdan), koji se praznuje istog dana.78