Download catalog in format PDF - Brancusi

U Homolju su na Veliki četvrtak obavljali naročiti pomuz ovaca: domaćin bi svakoj ovcimuza-ri iz desne sise pomuzao po malo mleka, da bi im pospešio mlečnost, a žene suodlazile ovoga dana na reku i puštale vodu za dušu mrtvima i niz vodu slale, pričvršćenena daščicama, upaljene sveće. Tom prilikom, kao o zadušnicama, razdavani su pokloni ideljeni kolačići za dušu.U mnogim krajevima su uskršnja jaja bojena na Veliki četvrtak. U okolini Boljevca secrveno obojena jaja nazivaju peraške, a prvo obojeno jaje su zakopavali u vinograd, radizaštite od grada (tuče).Četvrtak je, od pradavnine, naročiti dan u našem narodnom kalendaru, sa jasno očuvanimznacima svetkovanja boga Peruna. Veliki četvrtak je uvod u veliku svetkovinu Uskrsa,ali, istovremeno, u niz četvrtaka koji slede i koji se u narodu nazivaju beli ili zeleničetvrtci. U ove četvrtke, koji negde praznuju sedam, a negde deset, nije se, po pretnjomkazne, smelo raditi u njivi, niti ići kuda zaprežnim kolima.VELIKI PETAK107. dan u godini, 258 dana do krajaVeliko stradanje Isusa Hrista, koje crkveni oci nazivaju iskupnim, jer je on stradao daiskupi ljudski greh, odigralo se, prema učenju jevanđelista, na Veliki petak. Zato se ovajpetak naziva strasni petak, što znači: petak stradanja.Pominjući muke i stradanja Hrista, crkva je propisala najstrožiji post za ovaj dan, od čegasu se mogli izuzeti samo prestareli i teško bolesni. Dionisije Aleksandrijski je uveopravilo da dva dana, na Veliki petak i Veliku subotu, svi bogougodnici provode bezhrane. I u našem narodu je bio običaj da se na Veliki petak jednoniči ili jednoudi, štoznači da se ništa ne jede i samo jednom tog dana što okusi - i to samo voda ili kafa. UGruži, gde su se oni što jednoniče uzdržavali i od pušenja, verovalo se da u gluvo doba,uoči Velikog petka, mora da se zemlja zatrese i da za trenutak sve vode zastanu u toku,zbog čega, tad, i vodenice prestanu s radom.U mnogim krajevima su uskršnja jaja bojena ili šarana na Veliki petak. U visočkoj nahijipostoji predanje da je i Bogorodica ovoga dana šarala jaja. U Sremu i Šumadiji se prvoobojeno jaje naziva čuvar, jer se čuva tokom godine, pošto se veruje u njegovu lekovitu imagijsku moć. U Leskovačkoj Moravi su na Veliki petak davali stoci u hrani crvenoobojeno jaje, dok je kod semberijskih i majevičkih Srba bio običaj da se na Veliki petakide u lov na rakove, a u Homolju u lov na zeca, čija se krv smatrala lekovitom, osobito zanerotkinje.Subota, 18. aprilDUGAČKA SUBOTA91