Download catalog in format PDF - Brancusi

CVETI102. dan u godini, 263 dana do krajaHrišćanska crkva proslavlja Cveti kao jedan od petnaest velikih praznika, čuvajući utome uspomenu na dan svečanog ulaska Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, događaj kojise, po biblij-skom učenju, zbio šest dana pre pashe. Po predanju, dolazeći krotko odJeleonske gore, odakle je jahao na magaretu. Isus Hrist je oduševljeno dočekan kao car uzklicanje naroda. Praznik Cveti se u crkvi slavi od četvrtog veka, a naziv je dobio pogrančici cvetne palme, koju je tom prilikom Isus nosio u ruci.U srpskom, pak, narodu suCveti značajan datum nacionalne istorije, jer je tog dana kod Takovskog grma MilošObrenović poveo 1815. godine Drugi srpski ustanak, pa je u prošlom veku današnji danpraznovan pod nazivom Srpske Cveti.Tokom cvetne nedelje su se devojke starale da za Cveti uzberu cveća. Osobito su ga braleuoči Cveti, i njime se kitile, a ako su želele da ga zasade - brale su ga sa sve korenjem,najčešće u cvetnu subotu, i preko noći držale potopljeno u kakvoj činiji, ali ne unoseći gapod kućni krov, da bi ga sutradan, na sam praznik Cveti, zasadile, verujući da će najboljecvetati i mirisati ako je baš ovoga dana zasađeno. Pastiri su na Cveti brali mlečiku injome kitili torove i staje - da bi stoka bila mlečnija.U crkvi se na ovaj dan (30. marta po starom kalendaru) pominje, za pouku i radi bodrenjada se ne posustane u postu, primer svetog Jovana Lestvičnika. Ovaj bogougodnik - rođenoko 528. godine u Carigradu, umro 608. godine kao iguman u jednom sinajskommanastiru - dobio je ime Lestvičnik po svom delu "Lestice raja", koje se u zvaničnomcrkvenom učenju naziva dušespasonosnim delom. U njemu je opisano kako se prekotrideset prečaga (stepenica) uspinje do visine duhovnog savršen-stva. Ovo delo dubokogasketizma, omiljeno kod pravoslavnih monaha, upućuje na vrline i njihovo održavanje, teje stoga vrlo prigodno za navođenje u postu.VELIKI ČETVRTAK106. dan u godini, 259 dana do krajaVeliki četvrtak je oračka slava ili težačka slava. To potvrđuju i mnogi primeri, posebnočinjenica da su seljaci iz Podrinja u prošlom veku na ovaj dan pripaljivali u manastiruTronoši veliku sveću, nazvanu oračka sveća, koja je posle gorela na liturgiji o svim većimpraznicima u godni. Takođe na ovaj dan je i u Sarajevu i njegovoj okolini pripaljivanatežačka sveća.U južnom Banatu su na Veliki četvrtak obredno uprezali stoku i odlazili s njom nakratkou polje ili na salaše, ali nisu radili, već bi se vraćali kući, verujući da će, tako, stoka danapreduje i - bude velika. Zabranjen je svaki rad, izuzev sejanja bostana, jer, poverovanju, ako se zaseju na Veliki četvrtak - biće velike lubenice.90