Download catalog in format PDF - Brancusi

gradovima gde su ga najpre prihvatile zanatlije. Do početka ovog veka, prvoaprilske šalenisu uzele maha u selima. O tome svedoči i zapis srpskog etnologa Stojana Mijatovića,koji je o ovom danu - "kad po varoškom običaju biva opšte varanje sa uzvikom aprili-lili!CVETNI PONEDELJAK96. dan u godini, 269 dana do krajaDanas počinje pretposlednja, šesta po redu, sedmica uskršnjeg posta. Ova sedmica, povelikom prazniku Cvetima, koji pada u njen nedeljni dan, naziva se cvetna nedelja. Uistočnoj Srbiji se ova sedmica naziva cvetonosna nedelja, a u Leskovačkoj Moravilazarička nedelja.Cvetonosnice su devojke koje su se okupljale da bi brale, sušile i sadile cveće. Tako sunazivane jer su, odlazeći zorom na proplanke i u šume, vraćale se u naselje, nosećisvakovrsnog ubranog cveća, kojim su se i kitile. NJihov odlazak i branje cveća supropraćani pesmom, pa je, samim tim, pojava cvetonosnica bila i živopisna, ljupka imladalački razdragana prolećna svetkovina.Cvetonosnice su, usput, iz šume donosile i otki-nute grančice leske, drena, gloga i trna,kiteći potom njima kuće i zgrade za stoku, što je značilo želju za podmlađivanjem, a,istovremeno, jer se verovalo u zaštitnu moć ovog drveća i grmlja, grančice su bile iobezbeđenje od groma, grada (leda) i svake druge nepogode i razornih sila.Devojke su istoga dana zasađivale ubrano cveće, a verovalo se da će ono najbolje cvetatii mirisati ako je zasađeno na sam dan Cveti.U svim srpskim krajevima je u prošlosti bio običaj da se u šestoj sedmici uskršnjeg postanaseljem kreću povorke devojaka, izvodeći svoju igru i pevajući pred svakom kućom.Ove povorke se najčešće javljaju na sam dan i uoči Lazareve subo-te, nazivaju selazarice, a njihove predvodnice lazari ili, takođe, lazarice.Zato se ova sedmica po njima naziva i lazarička nedelja. Običaj lazarica je po svomsadržaju i nameni obznanjivao da nastupa novi naraštaj, ili, kako bi sociolozi rekli, ovimobičajem su devojčice prelazile u viši društveni i gene-racijski red - red devojaka. Timeje stavljano do znanja da stupa novo pokoljenje devojaka za udaju.U davnini je sva ženska mlađarija, kad tome dođe red, učestvovala u lazaricama. UGornjoj Pčinji se do danas održalo verovanje da će devojka koja za vreme svogdevojaštva ne uzme učešća u lazaricama - na onom svetu nositi žabama vodu. Po pravilu,treba tri godine zaredom ići u lazarice, jer, u protivnom, može se očekivati neka nesreća.Na ovaj način su devojke štićene i od prerane udaje.86