ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Dr Olivera Milosavljević<br />
rave kolaboracije svih ostalih. Poverovalo se da se našla spasonosna<br />
formula „simetrije“. Međutim, falsifikovanje istorije u dnevnopolitičke<br />
svrhe ima svojstvo da mora stalno da se prilagođava promenama. Ako<br />
je danas poželjno biti antifašista onda ideolozi guraju svoje istorijske<br />
pretke u antifaši<strong>za</strong>m. Ako je poželjno biti nacionalista, guraju ih u nacionali<strong>za</strong>m,<br />
ako je poželjno biti demokrata, guraju ih u demokratiju, ali<br />
ako jednom bude poželjno ne biti antifašista, gurnuće ih i u borbu rame<br />
uz rame sa fašizmom. U tolikom lutanju, falsifikovana istorija jednom,<br />
obično na kraju, <strong>za</strong>luta a da nije ni svesna da je stigla na pravo mesto.<br />
Sve što zna današnja politička elita naučila je iz svoje kritike komunizma.<br />
Ali pošto to učenje nije izvorno, pošto je samo pozitivna strana<br />
negativne kritike, ponovila je u mnogo izvitoperenijoj formi ono što je<br />
<strong>za</strong>merala dalekim prethodnicima. Kritikovala je komuni<strong>za</strong>m da piše<br />
svoju istoriju, a oni je proglašavaju skupštinskim dekretom, kritikovala<br />
je komuni<strong>za</strong>m da je skratio prethodnu istoriju, a oni su prethodnu istoriju<br />
gumicom obrisali, kritikovala je komuni<strong>za</strong>m da je pravio veštačke<br />
međunacionalne simetrije da bi se živelo u miru, a oni su napravili<br />
još goru, nacionalnu simetriju, da bi stanje rata večito potrajalo.<br />
Zato je Srbija danas jedina država na svetu u kojoj najviše <strong>za</strong>konodavno<br />
telo <strong>za</strong>konima piše istoriju, i umesto da donosi <strong>za</strong>kone o univerzitetu<br />
ili o elementarnim nepogodama, dekretima određuje ko je<br />
bio pre pola veka antifašista. Čuli su negde floskulu da pobednici pišu<br />
istoriju i rešili da je napišu u skupštini. A iz istorije ništa nisu naučili.<br />
Nisu primetili da ona uči da će i njihove odluke neki drugi ukidati<br />
podsmevajući se njihovoj ideologizovanosti kao što se oni podsmevaju<br />
prethodnicima.<br />
U našem žalosnom društvu još uvek se veruje da su stvari onakve<br />
kakvim ih mi proglasimo dekretom. Ako kažemo da su ovdašnji svi ratovi<br />
oslobodilački, da će oni stvarno takvi i biti, ako kažemo da smo antifašisti,<br />
da ćemo to stvarno i postati, ako kažemo da ovde nema antisemitizma,<br />
da ga onda stvarno nema iako se svakodnevno uveravamo da ga ima.<br />
Izbor četništva <strong>za</strong> put u Evropu je upravo takvo slepo verovanje da će<br />
slika koju svet ima o nama biti onakva kakvom je mi crtamo. Zaboravlja<br />
se da ta slika iz tuđeg ugla izgleda drugačije. I kao što je jedna od<br />
rehabilitacija četništva ona glupa floskula da današnji četnici liče na<br />
Bulajićeve četnike, kojom se hoće sugerisati da su oni pravi izgledali<br />
bolje, tako na žalost, i slika koja se šalje sa Ravne gore, nije više slika<br />
i prilika jedne stranke, već od sada, slika današnje Srbije koju crta<br />
politička elita a sa kojom ona želi u Evropu. A kada je sve krenulo<br />
naopako, koliko juče smo čuli od istih reči – „koga je danas briga <strong>za</strong><br />
118
Change language