ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala?...<br />
padne Nemačke, ideja evropske federacije je, nakon iskustva destruktivnog<br />
rata, osim praktično-političkih ciljeva, posedovala i snažnu<br />
„rasterećujuću funkciju“, naročito u temeljno izmenjenim društvenim i<br />
političkim uslovima obeleženim snažnim <strong>ideološki</strong>m konfrontacijama<br />
između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada. 22<br />
Odnos istoriografije u DR Nemačkoj prema nacizmu bio je određen<br />
opštim <strong>ideološki</strong>m smernicama koje su proisticale iz teorijskih postavki<br />
marksizma-lenjinizma. Odatle je neposredno nakon sloma Trećeg<br />
rajha u sovjetskoj okupacionoj zoni, u sklopu procesa ponovne izgradnje<br />
nemačkog društva na sovjetskim osnovama, nastupila i reinterpretacija<br />
nemačke istorije sa marksističkog stanovišta. Pored <strong>ideološki</strong>h<br />
ciljeva ona je imala i neposrednu pragmatičnu funkciju da u procesu<br />
denacifikacije nemačkih građana, ali i pronalaženja istorijskog legitimiteta<br />
<strong>za</strong> posleratno ukidanje kapitalističkog sistema i izgradnju novog<br />
socijalističkog društva – „nemačke socijalističke države“. 23 Stanovište<br />
koje je neposredno nakon rata <strong>za</strong>stupao marksista Aleksander Abuš,<br />
prema kome je čitava novovekovna istorija Nemačke poprimila osoben<br />
tok koji je omogućio uspostavljanje nacističke diktature, bilo je ubrzo<br />
odbačeno. 24<br />
Nasuprot tome, vladajuća ideologija istočnonemačkih komunista<br />
poklanjala je izrazitu pažnju nemačkoj istoriji još od vremena Reformacije<br />
i seljačkog rata s početka 16. veka, videći u pokretu Tomasa<br />
Mincera preteče komunističke revolucije. 25 Naročitu pažnju istoričara<br />
u „istočnoj zoni“ privlačila je istorija Vajmarske republike i Trećeg<br />
rajha. Objašnjenju ovih razdoblja nemačke istorije, koji su prethodili<br />
uspostavljanju „države nemačkih radnika“, istočnonemački istoričari<br />
pristupali su sa stanovišta vulgarno-marksističkog redukcionizma.<br />
Odatle se okvir istoriografske interpretacije svodio na stav da je<br />
22 Bernd Faulenbach, „Die deutsche Historiographie und die Nachkriegsentwicklung in<br />
Deutschland“, in: Christian Jansen, Lutz Niethammer, Bernd Weisbrod (hrsg.), Von der Aufgabe der<br />
Freiheit. Politische Verantwortung und bürgerliche Gesellschaft im 19. und 20. Jahrhhundert. Festschrift<br />
für Hans Mommsen zum 5. November, Berlin 1995, 99–116, na ovom mestu 105. Uporedi sa: Jean<br />
Solchany, „Vom Antimodernismus zum Antitotalitarismus. Konservative Interpretationen des<br />
Nationalsozialismus in Deutschland 1945–1949“, Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte, 44 (1996),<br />
373–394.<br />
23 Peter Steinbach, „Postdiktatorische Geschichtspolitik. Nationalsozialismus im deutschen<br />
Geschichtsbild nach 1945“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit.<br />
Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999,<br />
17–40, na ovom mestu 22–23.<br />
24 Alexander Abusch, Der Irrweg der Nation: Ein Beitrag zum Verständnis der deutschen Geschichte,<br />
Berlin 1947.<br />
25 Robert Walinski-Kiehl, “Reformation History and Political Mythology in the German<br />
Democratic Republic, 1949-89”, European History Quarterly, Vol. 34, No. 1 (2004), 43–67.<br />
187
Change language