ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
O međuratnom i<strong>za</strong>zovu intelektualcima i odbrani istoričareve struke<br />
je vlastima da „slave pobedu nad fašizmom, a prećutkuju pobednike<br />
kako bi otvorili prostor da slave gubitnike a prećutkuju njihov poraz“. 10<br />
Pobunivši se protiv zloupotrebe istorijske nauke, pisala je da se „ne<br />
slave gubitnici i ne izjednačavaju sa pobednicima nad fašizmom zbog<br />
njih samih, slave se samo <strong>za</strong>to da bi njihova ideologija nastavila da<br />
živi“. 11 Naj<strong>za</strong>d u odbranu struke je napisala jasnije nego drugi, „istoriju<br />
ne pišu pobednici, istorija se piše sama i ostavlja dovoljno tragova<br />
svoje stvarnosti da uvek iznova može da se rekonstruiše.” 12<br />
Nešto ranije, neposredno nakon pada Miloševića, kada su nove<br />
vlasti pokušavale da ubede javnost u prirodnost „demokratskog<br />
nacionalizma“ objavila je monografiju U tradiciji nacionalizma, gde se<br />
takođe među prvima po<strong>za</strong>bavila stereotipima srpskih intelektualaca<br />
o „nama“ i „drugima“ kroz čitav XX vek. 13 Ova knjiga je posebno<br />
značajna u kontekstu tada vrlo aktuelnih i precenjenih autora poput<br />
Marije Todorove, 14 koja je pokušala da isključivo Zapadu pripiše<br />
ružne stereotipe o balkanskim narodima, a upravo knjiga Olivere<br />
Milosavljević govori da su Balkanci sami jedni o drugima pisali i govorili<br />
najgore pogrde, potvrđujući žilavost atavističkih antagoni<strong>za</strong>ma u<br />
proizvodnji negativnih stereotipa. U vreme već dominantne i do kraja<br />
institucionalizovane revizije Drugog svetskog rata podigla je svoj glas,<br />
ne izlazeći iz domena nauke u čijoj je niši tako čvrsto ukotvljena, protiv<br />
olakih i istoriografskih i sudskih rehabilitacija. 15<br />
U drugoj polovini prošle decenije kada je sistematska medijska<br />
kampanja protiv vodeće srpske istoričarke dr Latinke Perović, kao<br />
nesumnjivo državni projekat, dose<strong>za</strong>la svoje amplitude odlučila je<br />
da <strong>za</strong>traži i uspela da dobije, <strong>za</strong> sada jedino svedočenje te vrste od<br />
Latinke Perović. Iz njihovih razgovora proi<strong>za</strong>šla je knjiga Činjenice i<br />
tumačenja koja je u velikoj meri razbila jednodimenzionalnost javnog<br />
diskursa kada je u pitanju interpretacija one krhke, manjinske, ali<br />
porodica, iz decembra 2004. U prvom članu novog <strong>za</strong>kona, kojima je najviši <strong>za</strong>konodavni organ<br />
imao pretenziju da izvrši istorijsko izjednačavanje parti<strong>za</strong>na i četnika, između ostalog stoji:<br />
„Status boraca NOR-a, u smislu ovog <strong>za</strong>kona i u pogledu prava utvrđenih ovim <strong>za</strong>konom, imaju<br />
i pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, počev od 17. aprila 1941.<br />
do 15. maja 1945. godine.“ Službeni glasnik Republike Srbije, br. 137, 24.12.2004.<br />
10 Olivera Milosavljević, „Lažna ulaznica <strong>za</strong> Evropu. Kako se slavi pobeda, a prećutkuju<br />
pobednici“, Danas, 23.05.2005, str. 10.<br />
11 Olivera Milosavljević, „Skaske <strong>za</strong> gotov novac. Kako se slavi pobeda, a prećutkuju pobednici<br />
(2)“, Danas, 24.05.2005, str. 8.<br />
12 Isto.<br />
13 Olivera Milosavljević, U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca o „nama“ i<br />
„drugima“, Helsinški odbor <strong>za</strong> ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002, str. 338.<br />
14 Reč je o knjizi Marije Todorove, Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek, Beograd, 1999.<br />
15 Olivera Milosavljević, Kolaboracija: tekst bez konteksta, http://pescanik.net/2009/03/<br />
kolaboracija-tekst-bez-konteksta/<br />
47
Change language