ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala?...<br />
***<br />
Suočavanje sa razmerama totalnog ratnog pora<strong>za</strong> u „nultom času<br />
nemačke istorije“ nužno je podrazumevalo utvrđivanje temeljnih<br />
principa koji bi poslužili kao ideje-vodilje u ponovnoj izgradnji<br />
nemačkog društva oslobođenog stega nacističke diktature. Odatle<br />
su nakon 1945. u podeljenoj Nemačkoj obnovljeni uticajni <strong>ideološki</strong><br />
sistemi karakteristični <strong>za</strong> politički život iz vremena Vajmarske republike<br />
koji su predstavljali polazište <strong>za</strong> procenjivanje nacizma i njegove<br />
<strong>za</strong>ostavštine. Na sličan način, sledeći podelu zemlje na dve političke<br />
i ideološke sfere uticaja koja je od 1949. uslovila uspostavljanje dveju<br />
međusobno konfrontiranih nemačkih država, posleratna nemačka istoriografija<br />
<strong>ideološki</strong> se podelila na marksističku istoriografiju u Istočnoj<br />
Nemačkoj i, uslovno rečeno, tradicionalnu liberalno-konzervativnu<br />
istoriografiju u Zapadnoj Nemačkoj. Pišući nakon Aušvica, nemački<br />
istoričari nisu mogli (a istoričari marksističkog usmerenja nisu ni hteli)<br />
da nastave sa apologijom nacionalne države, koja je predstavljala izrazitu<br />
odliku nemačke istoriografije od sredine 19. veka, budući da<br />
je iskustvo totalnog rata poka<strong>za</strong>lo da svemoć nacionalne države vodi<br />
destrukciji temeljnih humanističkih vrednosti, na čijem unapređenju je<br />
nacionalna država <strong>za</strong>snivala svoje etičko utemeljenje.<br />
U skladu sa vladajućim <strong>ideološki</strong>m obrascima, istoričari u Zapadnoj<br />
Nemačkoj izlaz iz krize nastale razornom snagom države kao modernog<br />
Levijatana tražili su u formiranju jedne vrste ujedinjene federalne<br />
Evrope <strong>za</strong>snovane na tradiciji <strong>za</strong>padnog hrišćanstva dok su istoričari u<br />
DR Nemačkoj nade polagali u <strong>za</strong>jednicu socijalističkih država pove<strong>za</strong>nih<br />
principima proleterskog internacionalizma i (narodne) demokratije.<br />
U takvim okolnostima, ne iznenađuje činjenica da su odnos prema<br />
nacizmu i njegova interpretacija u dvema nemačkim državama nastalim<br />
na ruševinama Trećeg rajha, bili tesno pove<strong>za</strong>ni sa izgradnjom<br />
njihovog novog političkog i nacionalnog identiteta. 29 Dok su vladajuća<br />
München 1974, 121–137, posebno 130–131. Gerhard Lozek, „Die deutsche Geschichte 1917/18<br />
bis 1945 in der Forschung der DDR (1945 bis Ende der sechziger Jahre)“, in: Ernst Schulin,<br />
Elisabeth Müller-Luckner (hrsg.), Deutsche Geschichtswissenschaft nach dem Zweiten Weltkrieg<br />
(1945–1965), München 1989, 199–211. Uporedi sa: Werner Berthold, „Zur Geschichte der<br />
Geschichtswissenschaft der DDR. Vorgeschichte, Konfrontationen und Kooperationen“, in: Ernst<br />
Schulin, Elisabeth Müller-Luckner (hrsg.), nav. delo, 39–51. Mary Fulbrook, „Dividing the Past,<br />
defining the present. Historians and national identity in the two Germanies”, in: Stefan Berger,<br />
Mark Donovan, Kevin Passmore (ed.), Writing National Histories. Western Europe since 1800,<br />
London, New York 1999, 217–229<br />
29 Mary Fulbrook, „Dividing the Past, defining the present. Historians and national identity in<br />
the two Germanies”, in: Stefan Berger, Mark Donovan, Kevin Passmore (ed.), Writing National<br />
Histories. Western Europe since 1800, London, New York 1999, 217–229.<br />
189
Change language