ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala?...<br />
njihovo ime, imala je ograničen domet. Osećaj bespomoćnosti koji je<br />
dominirao nemačkim društvom neposredno nakon rata i nemogućnost<br />
racionali<strong>za</strong>cije razmera stravičnih nacističkih zločina, imao je <strong>za</strong> posledicu<br />
pojavu svojevrsne kolektivne amnezije, dok su, istovremeno,<br />
duboko ukorenjene predrasude poput antisemitizma, i dalje bila veoma<br />
prisutne. U prilog tome svedoči i činjenica da je, čak i po okončanju<br />
rata, većina nemačkih građana i dalje smatrala da je „naci<strong>za</strong>m bio dobra<br />
ideja ali da je samo loše sprovedena“ te da je „istrebljivanje Jevreja,<br />
Poljaka i drugih nearijevaca bilo neophodno <strong>za</strong> sigurnost Nemaca“.<br />
Konačno, čak 25% <strong>za</strong>padnonemačkih građana je 1952. imalo pozitivno<br />
mišljenje o Adolfu Hitleru. Budući da je antisemiti<strong>za</strong>m bio <strong>za</strong>branjen<br />
i potisnut iz javnog života, drugi temeljni motiv nacističke ideologije<br />
– antikomuni<strong>za</strong>m, postao je „središnji element“ političkog diskursa u<br />
<strong>za</strong>padnoj okupacionoj zoni. Progon i sistematsko uništavanje Jevreja,<br />
ubijanja sovjetskih ratnih <strong>za</strong>robljenika i brojni drugi istorijski jedinstveni<br />
i neuporedivi zločini nacističkog režima bili su potiskivani u<br />
<strong>za</strong>borav i racionalizovani prirodom ranog stanja. Za ovaj proces „kolektivne<br />
amnezije i odbrane“ od naročitog značaja je bila činjenica da je<br />
rat percipiran kao odbrana otadžbine ugrožene od komunističke opasnosti.<br />
Na taj način, Drugi svetski rat je na paradoksalan način poslužio<br />
<strong>za</strong> normali<strong>za</strong>ciju sećanja na nacistički režim. 2<br />
Tokom 50-ih, nakon početnog šoka uzrokovanog totalnim porazom<br />
i okupacijom, u novokonstituisanoj SR Nemačkoj nastupila je<br />
promena u percepciji nacizma – <strong>za</strong>padni Nemci su počeli sebe da smatraju<br />
najvećim žrtvama nacističke diktature i rata koji je ona prouzrokovala,<br />
te su u središte kolektivnog sećanja stupile pripovesti o<br />
stradanju tokom brojnih savezničkih bombardovanja nemačkih gradova,<br />
nemačkim ratnim gubicima i <strong>za</strong>robljenicima kao i proterivanju<br />
nemačkog stanovništva iz istočne Evrope. Budući da su pod stigmom<br />
kolektivne krivice, lišavanje građanskih prava, oduzimanje imovine<br />
i proterivanje lica nemačke nacionalnosti preduzele upravo zemlje<br />
koje su se, po okončanju rata, našle i<strong>za</strong> „gvozdene <strong>za</strong>vese“, ova je<br />
činjenica dodatno snažila preovlađujući antikomunistički diskurs na<br />
kome je SR Nemačka <strong>temelji</strong>la svoj identitet. Nasuprot prvim posleratnim<br />
godinama, tokom 50-ih znatno je smanjeno sudsko sankcionisanje<br />
lica optuženih <strong>za</strong> umešanost u nacističke ratne zločine i otpočelo<br />
je masovno uključivanje bivših nacističkih službenika u državni aparat<br />
2 Wolfgang Benz, „Nachkriegsgesellschaft und Nationalsozialismus: Erinnerung, Amnesie,<br />
Abwehr“, Erinnern oder Verweigern. Dachauer Hefte, 6 (1990), 19–21. Jürgen Kocka, „Zerstörung<br />
und Befreiung: Das Jahr 1945 als Wendepunkt deutscher Geschichte“, in: Jürgen Kocka, Geschichte<br />
und Aufklärung, Göttingen 1989, 120–139.<br />
Uporedi sa: Tony Judt, Postwar. A History of Europe since 1945, New York 2005, 56–62.<br />
177
Change language