ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
sukobe. U uslovima teških političkih pritisaka i ratnog stanja, razlike<br />
među strankama socijalista i komunista su se proširivale. Nemogućnost<br />
sporazuma unutar koalicije levice, kao i potpuni izostanak međunarodne<br />
podrške ključno su doprineli slomu Republike. 1. aprila 1939. pobeda je<br />
pripala Fransisku Franku. Veliki Unamuno je to vreme sažeo u rečima:<br />
Franko je pobedio, vladao naredne četiri decenije, ali nije ubedio.<br />
Posle pora<strong>za</strong> Španske republike blizu pola miliona izbeglica prešlo<br />
je Pirineje i <strong>za</strong>tražilo azil u Francuskoj. Među njima su bili i pripadnici<br />
Internacionalnih brigada. Prvi improvizovani logori su organizovani<br />
na plažama u Aržele sir Mer, Barkare, i Sen Siprien, Gir, Verne a „sve<br />
što su im francuske vlasti omogućile bila je bodljikava žica“.<br />
* * *<br />
Španija kao paradigma antifašizma<br />
U jugoslovenskoj javnosti, kao i u većini evropskih zemalja,<br />
tokom trajanja Španskog građanskog rata preovladavalo je uverenje<br />
da upravo taj događaj predstavlja potencijalni rizik <strong>za</strong> izbijanje novog<br />
svetskog sukoba. U uticajnijim državnim medijima definisan kao<br />
najveća opasnost <strong>za</strong> svetski mir, sukob u Španiji je svesno potiskivan<br />
na margine javnog polja. Kako je pisao Živojin Balugdžić u Politici<br />
prvog dana nove 1937. godine: „Svet je u stalnom strahu od onoga<br />
što se ne vidi, a što se samo nagađa.“ Političke elite su isticale da se<br />
francusko-engleski savez ispoljava „kao jedina moćna <strong>za</strong>jednica, koja<br />
je rešena da brani mir u svetu, pred čijom rešenošću moraju ustuknuti<br />
svi <strong>za</strong>vojevački podvizi ma sa koje strane oni dolazili“. I karikature<br />
Pjera Križanića su jasno pokazivale strah od građanskog rata u Španiji<br />
kao bombe koja bi mogla da razori krhki evropski mir.<br />
Postajalo je sve jasnije da je u svetskoj politici došlo do dramatične<br />
promene snaga. Evropa se tokom poslednjih godina četvrte decenije<br />
„vratila režimu čiste sile, a iz međunarodnih odnosa su iščezli i poslednji<br />
ostaci ma kakvog pravnog načela ili pravnog pravila“. Liberalni<br />
političari su verovali da samo demokratski princip može da obezbedi<br />
mir, i da je njegovo očuvanje stoga primat međunarodne politike.<br />
Strah od izbijanja i reali<strong>za</strong>cije socijalističke revolucije na Pirinejskom<br />
poluostrvu je, međutim, snažio pozicije desnice, koja je na svaki način<br />
onemogućavala širenje pozitivne slike o republikanskoj koaliciji u<br />
Španiji. Prema svedočenjima Vladimira Dedijera, zbog afirmativnog<br />
pisanja o vladi Narodnog fronta, iz Politike su 1. maja 1937. godine<br />
izbačeni Živojin Balugdžić, Oton Krstanović, Čedo Kruševac, Aleksa<br />
Markišić i on sam.<br />
27
Change language