ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vladimir Marković<br />
nemačke okupacije Srbije i Beograda, nigde ne pominju zloglasni logori<br />
Banjica i Staro sajmište, iznose sledeće tvrdnje u lekciji koja obrađuje<br />
ustanak protiv fašizma u Srbiji 1941. godine: „Srpski ustanak ugušen<br />
je u krvi. Njegovi rezultati bili su minimalni, nikakav uspeh trajnije<br />
vrednosti nije postignut, a ustaničke žrtve i stradanja naroda bili su<br />
nemerljivi. Ustanak je otvorio i srpsko-srpski raskol koji će ostaviti<br />
najdugotrajnije posledice na dalji razvoj rata i u Srbiji i u Jugoslaviji<br />
(Nikolić et al., 2002: 179). I<strong>za</strong> iste lekcije, postavlja se sugestivno pitanje:<br />
„Da li su velike žrtve naroda imale smisla i da li je herojstvo kada se<br />
slabo naoružani i neiskusni borci uvode u borbu protiv najjače vojske<br />
na svetu?“ (Nikolić et al., 2002: 179), a i<strong>za</strong> lekcije koja joj prethodi,<br />
pitanje još čudnije intonirano: „Objasnite razloge formiranja vlade<br />
generala Nedića. Da li je ta vlada bila kvislinška ili iznuđena?“ (Nikolić<br />
et al., 2002: 176). Moralni ustupci kvislinškim praksama logična<br />
su posledica stava da je „nacionalni interes“ aksiom, pred kojim su<br />
civili<strong>za</strong>cijske vrednosti antifašizma <strong>za</strong>nemarljive: „Nacionalna politika<br />
KPJ definitivno je utemeljena na Drugom <strong>za</strong>sedanju AVNOJ-a (Jajce,<br />
29–30. novembar 1943). Ona je podrazumevala sužavanje srpske<br />
nacionalne teritorije i davanje državnosti narodima koji je do tada nisu<br />
imali [...]. Izražena kroz parolu ’bratstvo i jedinstvo’, ovakva politika<br />
jugoslovenskih komunista bila je uperena protiv nacionalnih i državnih<br />
interesa srpskog naroda“ (Nikolić et al., 2002: 189).<br />
Posebna vrsta relativi<strong>za</strong>cije antifašizma postiže se medijskim ili<br />
istoriografskim poturanjem kvislinških i nacionalističkih grupa među<br />
antifašističke (Kuljić, 2005: 182), čime se želi dati tumačenje kako je<br />
komunistički antifaši<strong>za</strong>m iznuđen, kako bi se kao autentičan predstavio<br />
etnifikovani antifaši<strong>za</strong>m. Projekat rehabilitacije četnika ili tzv.<br />
Ravnogorskog pokreta ima u po<strong>za</strong>dini ovu tezu. Neodrživost pokušaja<br />
antifašiziranja takvih saradnika fašističkog okupatora najbolje se pokazuje<br />
onda kada neki od revizionističkih istoričara pokaže savesnu<br />
revnost u istraživanju izvora, pa u knjizi čiji je idejni okvir bila apologetika<br />
četništva, bude prika<strong>za</strong>n i monstruo<strong>za</strong>n katalog zločina četnika<br />
nad pripadnicima i simpatizerima antifašističkog pokreta (Nikolić,<br />
1999: 204–212), pored mnoštva svedočanstava o otvorenoj kolaboraciji.<br />
Antikomunistička kritika antifašizma s kakvom smo se susreli<br />
kod neoliberalne diskvalifikacije antifašističkog protesta u Novom<br />
Sadu, koja je predstavljena u uvodnom delu, nije usamljena među<br />
predstavnicima antikomunističkog liberalizma, mada se izdvaja<br />
oštrinom koja prelazi u otvoreni anti-antifaši<strong>za</strong>m. I drugi autori s ovih<br />
prostora rado posežu <strong>za</strong> sličnom argumentacijom, pa je česta tvrdnja<br />
160
Change language