ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Anti-antifaši<strong>za</strong>m<br />
ila vrata <strong>za</strong> rehabilitovanje raznih kvislinga. S druge strane, u znaku<br />
antijugoslovenstva teče nacionali<strong>za</strong>cija lokalnih <strong>za</strong>raćenih strana u<br />
Drugom svetskom ratu. Rečju, anti-antifaši<strong>za</strong>m relativiše zločine<br />
fašista, rehabilituje kvislinge i iznova vrednuje žrtve i dželate. Ipak treba<br />
dati pravo i onima koji upozoravaju da se kritika antifašizma javlja i<br />
kao reakcija na preideologizovanu funkciju antifašizma u socijalizmu i<br />
na beline socijalističke istoriografije. Komunistički antifaši<strong>za</strong>m je imao<br />
važnu ulogu u imuni<strong>za</strong>ciji socijalizma od kritike. Međutim, restauracija<br />
šovinizma i religije samo se delom može tumačiti <strong>za</strong>sićenošću dekretiranim<br />
komunističkim antifašizmom.<br />
Kod komunističke kulture sećanja na faši<strong>za</strong>m ratni period između<br />
1941. i 1945. vešto je sažet u naraciju o sedam ofanziva. Ovu dekretiranu<br />
sliku istorije naglo je krajem 20. veka <strong>za</strong>menila još izrazitija<br />
isključivost: negiranje antifašizma, pri čemu se i ono što je bilo racionalno,<br />
progresivno, evropsko i prosvetiteljsko – odbacuje kao totalitarno.<br />
Skoro da više nije neobično to što izmenjenoj kulturi sećanja osnovni<br />
ton daju dojučerašnji komunisti, a novi anti-antifašisti. Konverzija<br />
je normalizovana. Od pre neku godinu u službenim srpskim kalendarima<br />
praznika nema Dana pobede nad fašizmom, Dana oslobođenja<br />
Beograda niti Dana ustanka, <strong>za</strong> razliku, recimo, od Crne Gore, gde<br />
svi ti praznici i dalje postoje. Na evropskim svečanostima povodom<br />
60 godina pobede nad fašizmom, a nešto pre toga i na obeležavanju<br />
savezničkog iskrcavanja na Normandiju, Vlada Srbije nije delegirala<br />
svoje veterane, nego su oni koji su otišli to uradili kako su znali i umeli.<br />
5 Povodom Dana pobede, Rusija je prošle godine odlikovala srpske<br />
borce, ali to nije učinila njihova država. Održana je samo svečana akademija<br />
na kojoj je učinjen pokušaj da se nekako pomire četnici i parti<strong>za</strong>ni.<br />
Faši<strong>za</strong>m se može trajno održavati u sećanju (upozoravanjem<br />
na njegove savremene oblike), relativisati (poređenjem sa drugim<br />
zločinima) ili ignorisati (smatrati nebitnom ili efemernom epizodom<br />
u nacionalnoj istoriji). Ima, doduše, i drugačijih verzija neutralizovanja<br />
fašizma preko njegove eksternali<strong>za</strong>cije. Istini <strong>za</strong> volju, svuda<br />
se antifaši<strong>za</strong>m nacionalizuje, relativizuje, dekomunizuje i decentralizuje.<br />
Makedonci i Albanci čiste antifaši<strong>za</strong>m od komunista, prosrpski<br />
deo Crne Gore je <strong>za</strong> pomirenje parti<strong>za</strong>na i četnika, Srbija i Hrvatska<br />
su legalizovale nekomunistički četnički i domobranski antifaši<strong>za</strong>m.<br />
5 Bisenić, Dragan, Kontroverze i savremena značenja Dana pobede, 9. maj 2006. http://www.freeb92.<br />
com/zivot/nauka.php?nav_id=197111; Milosavljević, Olivera, „Lažna ulaznica <strong>za</strong> Evropu“,<br />
Danas, 23. maj 2005.<br />
57
Change language