ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Herold, Bremen UDK: 341.485:39(=214.58)<br />
(430)“1936/1945“<br />
romi kao žrtve genocida:<br />
politika sećanja u (Zapadnoj) nemačkoj od 1945. 1<br />
APSTRAKT:<br />
U tekstu se razmatra politika sećanja u Zapadnoj Nemačkoj nakon Drugog<br />
svetskog rata, pre svega sa fokusom na primeru sećanja na stradanje Roma,<br />
kao jednu potiskivanu epizodu. Ovaj rad istražuje na koje je sve načine tokom<br />
godina i decenija <strong>za</strong>boravljano ili marginalizovano stradanje jednog dela<br />
stanovništva, te kako je jedan ovakav odnos pove<strong>za</strong>n sa široko rasprostranjenim<br />
i duboko usađenim predrasudama prema romskoj populaciji i koje su se<br />
sve kontroverze javljale tokom dugogodišnjih pokušaja da se na dostojan način<br />
obeleži masovno uništenje Roma u Nemačkoj.<br />
KLJUČNE REČI:<br />
Kultura sećanja, SR Nemačka, Romi, genocid, anticigani<strong>za</strong>m<br />
Politika sećanja često je vrlo kontroverzno i razdorno bojište,<br />
kako politički, tako i moralno. Prisećanje i komemoracija ne<br />
mogu biti ograničeni na kulturnu ili simboličku sferu spomenika<br />
i ceremonija, niti mogu biti svedeni na predmet naučnih anali<strong>za</strong>.<br />
Sećanje na genocide i komemoracije žrtvama genocida naročito su<br />
neraskidivo pove<strong>za</strong>ne sa aktuelnom politikom i dominantnim moralnim<br />
i etičkim vrednostima. Nacistički genocid nad grupom koja je<br />
obeležena kao „Zigeuner“ (Cigani) je naročit primer: vladajuće nemačko<br />
kolektivno sećanje na ovaj genocid karakteriše istorija poricanja, tišine<br />
i isključivanja i usko je pove<strong>za</strong>no sa anticiganističkim osećanjima koja<br />
postoje i danas. 2<br />
Kada analiziramo kako je <strong>za</strong>pamćena sudbina tih ljudi koje<br />
su nacisti definisali kao „Zigeuner“, „Zigeunermischling“ (mešanog<br />
1 Tekst originalno objavljen kao „Roma as Victims of Genocide: Politics of Remembrance in<br />
(West) Germany since 1945“, In: The Holocaust in History and Memory, vol. 3/ 2010, University<br />
of Essex, pp. 61-77. Prevod objavljujemo sa dozvolom autorki.<br />
2 Anticigani<strong>za</strong>m, takođe antiromi<strong>za</strong>m ili antigipsi<strong>za</strong>m, označava predrasude ili rasi<strong>za</strong>m usmeren<br />
ka Romima. Potiče od izra<strong>za</strong> cigani, ili gitani, što je izraz koji se često koristi <strong>za</strong> Rome u<br />
Centralnoj i Istočnoj Evropi, odnosno u Francuskoj.<br />
193
Change language