ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dr Todor Kuljić<br />
Osovina <strong>za</strong>ustavljena na frontu i suočena sa najrazvijenim industrijskim<br />
silama. Kada je na Istočnom frontu <strong>za</strong>ustavljen blietzkrieg Treći rajh<br />
je ostao na srednjeevropskoj poziciji izvojevanoj 1940, koja je <strong>za</strong> strategiju<br />
svetskog rata bila ekonomski neautarhična i nedovoljna u sukobu<br />
sa okeanskim silama (A. Hilgruber, T. Mejson, E. Hobsbaum). Krajem<br />
novembra 1941. kada je vermaht <strong>za</strong>ustavljen pred Moskvom, Hitleru se<br />
(kako navodi A. Hilgruber pozivajući se na svedočenje A. Jodla) prvi<br />
put učinilo da bi se rat mogao izgubiti. 21 Nasuprot ovim činjenicama,<br />
danas je udobnije patrioti<strong>za</strong>m slepo centrirati oko kvislinške računice,<br />
a antifašistički ustanak tumačiti kao iracionalni i samoubilački bunt.<br />
Mnoga nastojanja da se pokaže da su kvislinzi i četnici bili<br />
realpolitičari, a komunisti ha<strong>za</strong>rderi, <strong>za</strong>boravljaju da je u stvari borbeni<br />
antifaši<strong>za</strong>m bio realpolitika već od kraja 1941. nakon Hitlerove<br />
objave rata SAD. Od kraja 1941. kvislinštvo je lišeno političkog realizma,<br />
jer je Osovina <strong>za</strong>ustavljena na frontu i suočena sa najrazvijenim<br />
industrijskim silama. Kada je na Istočnom frontu <strong>za</strong>ustavljen<br />
blietzkrieg Treći rajh je ostao na srednjeevropskoj poziciji izvojevanoj<br />
1940, koja je <strong>za</strong> strategiju svetskog rata bila ekonomski neautarhična<br />
i nedovoljna u sukobu sa okeanskim silama (A. Hilgruber, T. Mejson,<br />
E. Hobsbaum). Krajem novembra 1941. kada je vermaht <strong>za</strong>ustavljen<br />
pred Moskvom, Hitleru se (kako navodi A. Hilgruber pozivajući se<br />
na svedočenje A. Jodla) prvi put učinilo da bi se rat mogao izgubiti.<br />
22 Nasuprot ovim činjenicama, danas je udobnije patrioti<strong>za</strong>m slepo<br />
centrirati oko kvislinške računice, a antifašistički ustanak tumačiti kao<br />
iracionalni i samoubilački bunt.<br />
Dakle, zbog potreba nacionalističkih vladajućih krugova antiantifaši<strong>za</strong>m<br />
se oštro i smišljeno danas svuda na Zapadnom Balkanu<br />
protivstavlja antifašizmu. Što je još gore, ovom naporu pomaže i deo<br />
akademske istoriografije. Naime u sociološko-saznajnom pogledu nije<br />
ne<strong>za</strong>nimljivo kako deo istoričara istu arhivsku građu danas čita drugim<br />
naočarima, tj. smešta u potpuno drugačiju naraciju od one pre<br />
dvadesetak godina. Bilo bi lakomisleno ovaj <strong>za</strong>okret tumačiti kao prolaznu<br />
kolebljivost idejne tranzicije. Pre će biti da je reč o aktiviranoj dubinskoj<br />
komponenti nacionalističke svesti koja nastoji da detraumatizuje<br />
zločine vlastite nacije i prevede ih u ekscese ili u nedela počinjena<br />
u samoodbrani. Nacionalnooslodilačka retorika nije slučajno potisla<br />
narodnooslobodilačku. Jednopartijski socijali<strong>za</strong>m je počivao na dekretiranom<br />
antifašizmu, Milošević ga zbog SUBNOR-a i starijih birača<br />
21 Kuljić, Todor, Faši<strong>za</strong>m, Beograd 1987, str. 164.<br />
22 Kuljić, Todor, Faši<strong>za</strong>m, Beograd 1987, str. 164.<br />
64
Change language