ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Milan Radanović<br />
svojinskog poretka kao tobože najdublje osnove demokratije. Nužno<br />
je, prema jednom ovakvom tumačenju, raskrstiti sa svim ostacima<br />
socijalističkog nasleđa, kako na polju državne ideologije, tako i na polju<br />
ekonomske politike, iako je očigledno da je takav proces već <strong>za</strong>počeo<br />
početkom Miloševićeve vladavine. „Antitotalitarna kultura sećanja još<br />
uvek predstavlja najrašireniji vid borbene liberalne moralnoistorijske<br />
teologije.“ 11<br />
Usvajanje <strong>za</strong>kona podržali su istoričari Predrag Marković i Slobodan<br />
G. Marković. Predrag Marković ipak napominje da „rehabilitacija<br />
pokreta Draže Mihailovića ne treba da znači rehabilitaciju kame“,<br />
misleći pritom na zločine pripadnika ravnogorskog četničkog pokreta,<br />
da bi potom insistirao na antitezi koja sugeriše kako „treba rehabilitovati<br />
pozitivan sadržaj [ravnogorskog četničkog pokreta], jer se<br />
radi o građanskom antifašističkom pokretu koji je bio relativno umeren.“<br />
Slobodan G. Marković ističe kako smatra da se „ovim <strong>za</strong>konom<br />
simbolički <strong>za</strong>vršava Drugi svetski rat“ na tlu Srbije, napominjući kako<br />
je, po njegovom mišljenju, neprimereno što vladajući politički subjekti<br />
nisu odmah nakon političkih promena 2000. godine pokrenuli ovakvu<br />
inicijativu. 12<br />
Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 17. aprila 2006.<br />
Zakon o rehabilitaciji. Prema članu 1. <strong>za</strong>kona, utvrđeno je da se <strong>za</strong>konom<br />
uređuje „rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne<br />
odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih<br />
ili <strong>ideološki</strong>h razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6.<br />
aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog <strong>za</strong>kona, a imala<br />
su prebivalište na teritoriji Republike Srbije“. Prema članu 5. <strong>za</strong>kona,<br />
utvrđeno je da <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> rehabilitaciju može podneti „svako <strong>za</strong>interesovano<br />
fizičko ili pravno lice“, bez obzira da li je neposredno reč o licu<br />
koje je lišeno određenih prava nakon navedenog datuma. 13<br />
Izglasavanje Zakona o rehabilitaciji predstavlja refleks epohe.<br />
Ovaj <strong>za</strong>kon predstavlja odjek Rezolucije (1481) o međunarodnoj osudi<br />
zločina totalitarnih komunističkih poredaka (režima) koju je Parlamentarna<br />
skupština Saveta Evrope usvojila 25. januara 2006. (što se nadovezuje<br />
na Rezoluciju (1096) o uklanjanju nasleđa bivših komunističkih<br />
11 Todor Kuljić, „Kultura sećanja – istorijat“, Tokovi istorije. Časopis Instituta <strong>za</strong> noviju istoriju<br />
Srbije, 1–2/2004, Beograd, 2004, str. 143.<br />
12 Маријана Милосављевић, „Офанзива СПО-а. Чичини унуци“, НИН, 2817, Београд,<br />
23.12.2004, стр. 23–24.<br />
13 „Закон о рехабилитацији“, Службени гласник Републике Србије, LXII, 33/2006, Београд,<br />
17.4.2006, стр. 9–10.<br />
86
Change language