ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Mr Mihael Antolović<br />
ideologija i njoj saobražena istoriografija u DR Nemačkoj razvijale mit o<br />
navodnom postojanju snažnog i dobro organizovanog otpora nemačkog<br />
radništva nacističkoj diktaturi, predvođenog Komunističkom partijom,<br />
istovremeno su u SR Nemačkoj prenaglašavani značaj i razmere opozicionog<br />
pokreta sačinjenog od visokih oficira, državnih službenika i<br />
sveštenih lica, čiji je najupečatljiviji izraz bila neuspela antihitlerovska<br />
<strong>za</strong>vera grofa Štaufenberga od 20. jula 1944. godine.<br />
U prilog suda da značenje prošlosti nikada nije u potpunosti<br />
određeno isključivo dostignućima profesionalne naučne istoriografije<br />
već je ono, naročito u vremenima društvenih kri<strong>za</strong>, uvek i rezultat<br />
vannaučno postavljenih ciljeva, svedoči i činjenica da su nakon propasti<br />
Trećeg rajha postajale dve Nemačke koje su baštinile <strong>za</strong>jedničku<br />
prošlost, ali su, istovremeno, imale dijametralno različitu sadašnjost.<br />
Podeljena sadašnjost sa Berlinskim zidom kao najizrazitijim simbolom<br />
hladnoratovskih konfrontacija, nužno je vodila različitim istorijskim<br />
intepretacijama. Budući da je odnos prema prošlosti predstavljao jedan<br />
od najvažnijih temelja sopstvene legitimacije u obe nemačke države,<br />
odbacivanje nacizma i naglašavanje elemenata otpora nacističkoj<br />
diktaturi predstavljali su gradivne elemente njihovog postnacističkog<br />
identiteta Uprkos ideološke isključivosti, obema nemačkim državama<br />
bilo je <strong>za</strong>jedničko i nastojanje da sebe predstave kao sledbenike onih<br />
snaga „zdrave Nemačke“ koje su pružale otpor nacističkoj vladavini. 30<br />
Pri tome, <strong>za</strong> razliku od istočnonemačke istoriografije koja tokom svog<br />
postojanja nije dovodila u pitanje „antifašističku borbu nemačkih<br />
radnika“, ideološka pomeranja u SR Nemačkoj koja su nastupila tokom<br />
60-ih godina imala su <strong>za</strong> posledicu i revizioni<strong>za</strong>m unutar nemačke<br />
istorijske nauke. Dok je „izgradnja antifašističkog odbrambenog zida“<br />
u Berlinu 1961. osnažila <strong>za</strong> nekoliko narednih decenija podele između<br />
dveju nemačkih država, suđenje Adolfu Ajhmanu u Izraelu, te pojava<br />
knjige Frica Fišera Pose<strong>za</strong>nje <strong>za</strong> svetskom moći iste godine, posredno<br />
su uticali na postepenu promenu interpretacije nacizma ne samo u<br />
javnosti Zapadne Nemačke već i u <strong>za</strong>padnonemačkoj istoriografiji.<br />
Koincidirajući sa <strong>za</strong>htevima generacije stasale nakon Drugog svetskog<br />
rata <strong>za</strong> radikalnim suočavanjem sa nacističkom prošlošću, „Fišerova<br />
kontrover<strong>za</strong>“ podstakla je proces sveobuhvatnog propitivanja<br />
dominantne istoricističke paradigme u <strong>za</strong>padnonemačkoj istoriografiji<br />
30 Peter Steinbach, „Postdiktatorische Geschichtspolitik. Nationalsozialismus im deutschen<br />
Geschichtsbild nach 1945“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit.<br />
Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999, 17–<br />
40. Edgar Wolfrum, „Geschichtspolitik in der Bundesrepublik Deutschland 1949-1989. Phasen und<br />
Kontroversen“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit. Geschichtsbilder,<br />
Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999, 55–81.<br />
190
Change language