ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dr Todor Kuljić<br />
tekućem žargonu. Najbolje je, naravno, ukoliko se mogu uskladiti. Ni<br />
govora o tome da antifaši<strong>za</strong>m spada u ove aksiome, jer s jedne strane<br />
ugrožava normalizovani nacionali<strong>za</strong>m, a s druge preti da oslabi antitotalitarni<br />
antikomuni<strong>za</strong>m. Sa promenom identiteta tesno je ve<strong>za</strong>na<br />
izmena žrtava i dželata. Grubo rečeno, eksploatisanu radničku klasu<br />
<strong>za</strong>menile su obespravljene i porobljavane žrtve – nacije. To je osećajno<br />
jezgro <strong>za</strong>okreta od antifašizma ka antitotalitarizmu.<br />
Uprkos kolebanju i raznovrsnom akcentovanju može se reći da je<br />
antifaši<strong>za</strong>m, a ne rastegljivi antitotalitari<strong>za</strong>m, ključna idejnoistorijska<br />
i moralnopolitička vertikala 20. veka. Faši<strong>za</strong>m je esktremni nacionali<strong>za</strong>m,<br />
a dosledno rastumačeni antifaši<strong>za</strong>m najpouzdanija je osnova kritike<br />
raznovrsnih oblika nacionalističke uskogrudosti. Dok etnokratski<br />
liberali<strong>za</strong>m i „demokratski nacionali<strong>za</strong>m“ počivaju na kritici široko<br />
shvaćenog totalitarizma, internacionalistička vizija društva lišenog<br />
enormnih imovinskih razlika uočava faši<strong>za</strong>m i njegovu etnocentričnu<br />
osnovu kao glavnu opasnost. Teorijski razvijeni antifaši<strong>za</strong>m pretpostavlja<br />
kritiku realnih društveno-ekonomskih izvora nacionalizma, dok<br />
antitotalitari<strong>za</strong>m ovu kritiku <strong>za</strong>magljava i preusmerava antifaši<strong>za</strong>m u<br />
antikomuni<strong>za</strong>m. Uz rečeno, valja imati na umu da postoji i više verzija<br />
antifašizma: liberalni, tj. kolonijalni (zbog koga su <strong>za</strong>padne sile<br />
ušle u rat protiv Hitlera), odbrambeni otadžbinski antifaši<strong>za</strong>m SSSR-a,<br />
komunistički <strong>ideološki</strong> antifaši<strong>za</strong>m, <strong>za</strong>tim opštiji levičarski antifaši<strong>za</strong>m<br />
u čijoj je po<strong>za</strong>dini kritika njegovih kapitalističkih društvenoekonomskih<br />
izvorišta kao i idejno šaroliki savremeni antifaši<strong>za</strong>m u čijem je središtu<br />
kritika holokausta kao rasističkog industrijskog uništavanja ljudi.<br />
Možda i ne bi trebalo da čudi to što je u raznim vremenima<br />
antifaši<strong>za</strong>m različito akcentovan. Ipak su poslehladnoratovske<br />
promene odveć duboke da bi se mogle svesti na normalne izmene epohalne<br />
svesti ili na generacijske razlike. Malo je ako se kaže da su na<br />
delu promene, pre će biti da su aktivne nove isključivosti. Slabljenje<br />
levice u strukturi poslehladnoratovske epohalne svesti svakako je<br />
ponajviše izmenilo odnos prema fašizmu. Treba uzgred podsetiti na<br />
to da je sve do 1918. kapitali<strong>za</strong>m važio kao ekonomski uspešan, ali<br />
u moralnom pogledu nesavršen i nepravedan poredak. Prihvatan je<br />
u skladu sa hrišćanskom slikom čoveka kao nesavršenog bića. Tek<br />
od 1918, zbog pretećeg socijalizma, počinje morali<strong>za</strong>cija kapitalizma<br />
kao otelovljenja demokratije i ljudskih prava i to najčešće preko teorija<br />
o totalitarizmu, koje ne samo što su poredile, nego su bezostatno<br />
poistovećivale faši<strong>za</strong>m sa socijalizmom. Prema tumačenju ove struje<br />
komunistički antifaši<strong>za</strong>m je iznuđen, dok su nacionalni antifašizmi i<br />
66
Change language